Који су узроци неродности воћака? Ово је питање које често постављају воћари који се суочавају са оваквим проблемом. Стручњаци објашњавају да то могу бити неповољни климатски и земљишни услови, погрешан избор главних и сорти опрашивача, предубока садња, претерана бујност, јака исцрпљеност воћних стабала, изазивачи болести и штетни инсекти…
Kлиматски услови
Штете су веће ако се о родности није размишљало још пре подизања засада. Не треба заборавити да свака воћна врста има одређене захтеве према климатским условима. Због тога је неопходно пре подизања воћњака у неком крају добро упознати климу.
Земљиште
Пажња се мора обратити и на земљиште, поготово на његову дубину и пропустљивост здравице, структуру, механичке и хемијске особине. Чернозем је одлично земљиште за воћњаке, док сувише глиновита и лака нису погодна за успешну производњу. Уколико се ипак непогодно земљиште користи за подизање засада, ваља настојати да се оно што пре и што боље поправи. Тешка, влажна и хладна поправљају се подривањем, дренажом, уношењем стајњака, а сува и збијена зеленишним ђубрењем.
Основне сорте и опрашивачи
Редовна родност се не може очекивати ако се није водило рачуна о односима основне сорте и сорти опрашивача, поготово код странооплодних воћних врста као што су јабука, крушка, већина сорти трешње, бадема, неке сорте вишње, кајсије и шљиве, али и код једнополних врста – ораха, леске, питомог кестена. Сорте опрашивачи треба да имају добру клијавост полена, да им се фенофаза пуног цветања подудара бар 50 одсто са фенофазом цветања основне сорте. Важно је и да ступају у период плодоношења истовремено и да су приближно исте дуговечности.
Правилан распоред
Правилан распоред сорти у воћњаку поготово је битан за странооплодне воћне врсте и триплоидне сорте јабуке.
Грешке се не смеју правити ни приликом избора предусева. Врсте које нису добри предусеви за воћке су јагода, паприка, парадајз, патлиџан, кромпир, док су најбољи пасуљ, соја, грашак, стрна жита.
Дубина садње
Чести су случајеви да воћке уопште не рађају или да имају мало рода и због предубоке садње, нарочито ако је земљиште тешко, збијено и хладно. Саднице јабуке на генеративним подлогама могу да се засаде два до пет центиметара дубље него што су биле у растилу, а на неким вегетативним подлогама највише до 10 центиметара. Спојно место окалемљене саднице мора у сваком случају да буде изнад површине земље.
Претерано ђубрење, наводњавање или оштро орезивање
У условима када се воћњак превише ђубри, наводњава или оштро орезује повећава се бујност стабала, а смањује или изостаје родност. Таква стабла могу да почну редовно да рађају ако им се смањи бујност, а то се постиже на неколико начина – прстеновањем дебла или рамених грана, стављањем металних појасева на дебло, парањем коре дебла и рамених грана, ровашењем и савијењем грана.
Да закључимо:
Изнуреност стабала настаје због претеране родности и оштећења болестима, штеточинама, зимским мразевима, летњом сушом и другим непогодама. То се отклања резидбом, ђубрењем, наводњавањем, редовном обрадом, заштитом и проређивањем цветова и плодова.
Неке сорте јабука имају склоност ка наизменичној родности. Осим брескве и вишње, ове појаве нису поштеђене ни коштичаве врсте воћака. Постоје и други узроци алтернативне родности: појава ниских температура у фенофази цветања, јачи напад болести и штеточина, претерана родност претходних година и др. Алтернативна родност се отклања редовном обрадом и ђубрењем, правилном резидбом и проређивањем плодова, добром заштитом и наводњавањем.
С. Малиновић
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
