Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ ŽELATINASTE GLJIVE: Bez šešira, drške i ukusa, a jestive i lekovite

ŽELATINASTE GLJIVE: Bez šešira, drške i ukusa, a jestive i lekovite

489

Šetajući prirodom, možete naići na gljive koje izgledom nimalo ne podsećaju na gljive kakve smo navikli da srećemo. Želatinozne gljive nemaju karakterističan izgled pečurke, dršku i šešir. Njihova plodna tela sastoje se od želatinozne mase, koja često podseća na mozak ili na izbljuvak. Zato su, skoro uvek, povezivane s natprirodnim pojavama i korišćene u raznim vradžbinama.

Piše: Momčilo Daljev

Prema zastareloj klasifikaciji, ove gljive svrstane su u klasu, ali je, razvojem genetike i molekularne analize, ustanovljeno kako su sve te gljive polifiletskog porekla. Drugim rečima, nemaju zajedničkog pretka, već su bliže povezane sa drugim familijama iz grupe Agaricomycetina.

Većina gljiva iz ove grupe ima odliku da se, kada su atmosferski uslovi nepovoljni, osuši i tako čeka kišu. Čim dođu u dodir s vlagom, one se rehidriraju i nastavljaju životni ciklus. To je veoma povoljna karakteristika za konzervisanje, pogotovo zato što je većina gljiva iz ove grupe jestiva i među njima nema puno zabeleženih otrovnica. Skoro sve koje su jestive mogu se konzumirati u sirovom stanju. Nemaju nikakav specifičan ukus te se koriste kao dodaci u čorbama i varivima ili kao deo salata. Mnoge od njih se smatraju lekovitim.

U Srbiji raste mnogo želatinoznih gljiva, ali ćemo pomenuti samo najznačajnije predstavnike ove raznolike grupe.

Veštičiji maslac

Exidia glandulosa je česta gljiva koja se može pronaći tokom cele godine. Plodno telo sastoji joj se od više odvojenih plodnih tela, sraslih u masu koja može da naraste do 30 cm, i debljine do 2 cm. Nepravilnog je oblika i naborano, tako da podseća na mozak. Površina je sjajna, glatka i sivocrne boje. Meso ove gljive je sivkaste boje, želatinasto, bez nekog posebnog mirisa i ukusa. Kada se osuši, postaje suva, krastava kora na površini drveta. Može se rehidrirati vlagom i tada nastavlja da raste. Može se pronaći na četinarskom drveću, ali je daleko češća na lišćarima. Jestiva je, ali bez ikakvog kvaliteta. Postoje verovanja u narodu da je ova gljiva ustvari magijska i da predstavlja izbljuvak veštice, a zabeleženi su brojni rituali vezani za skidanje kletvi i crne magije, u kojima je ova gljiva sastojak vradžbine.

Žuta moždanica

Plodno telo (Tremella mesenterica) širine joj je do 10 cm, nepravilnog je oblika i izuvijano tako da podseća na mozak. Glatka je i sjajna, žute boje i skoro prozirna. Meso joj je želatinozno i podseća na pihtije. Ukus joj je blag i neodređen, miriše na voće. Plodonosi na mrtvom drvetu listopadnih vrsta drveća i pojavljuje se skoro cele godine. Može se pronaći duboko u zimu. Gljiva je jestiva, ali bez neke posebne vrednosti, dok se u Kini i dalekom Istoku veoma ceni.

Tremella foliacea

SONY DSC

Plodno telo joj je širine do 12 cm, a debljine do 7 cm. U početku bude nepravilnog moždikastog oblika, poput žute moždanice, starenjem dobija ivice koje su u obliku tankih raširenih listova. Plodno telo je crvenosmeđe boje i pomalo je prozirno. Meso joj je braonkasto, želatinasto i bez posebnog mirisa i ukusa. Saprobna je vrsta i plodonosi na mrtvom drvetu listopadnog i četinarskog drveća. Prema jestivosti se vodi kao žuta moždanica, jestiva, ali slabog kvaliteta.

Crvena želatinka

Plodno telo (Guepinia helvelloides) izduženo joj je i može narasti do 12 cm u visinu. Oblikom podseća na izuvijanu spatulu, prosečenu po jednoj strani. Boje je ružičasto-narandžaste. Meso joj je želatinasto, polutvrdo, crvenkasto i bez posebnog mirisa i ukusa. Plodonosi tokom leta i jeseni u planinskim šumama, na zemljištu bogatom humusom u velikim grupama, često uz ivicu šumskih staza ili po sredini razrovanih, zapuštenih puteva. Jestiva je vrsta.

Ledenka

Plodno telo (Pseudohydnum gelatinosum) široko joj je do 7 cm, u mladosti je spatulastog oblika, dok se stariji primerci deformišu. Površina šešira prekrivena je kratkim, gustim dlačicama bele i braonkaste boje. Donja površina šešira prekrivena je pravilnim, želatinastim iglicama, dužine do 4 cm. Drška je debela i kratka, s ispupčenjima po površini. Meso je želatinasto, beličasto i providno. Miris joj je oštar, prijatan, a ukus blag i neodređen. Plodonosi tokom leta i jeseni u planinskim šumama, na trulim panjevima i granama četinarskog drveća. Jestiva je vrsta.

Škembić gljiva

Plodno telo (Auricularia mesenterica) obima joj je 8 i više centimetara, a često se događa da sraste više primeraka i u tom obliku može da pokrije ceo panj drveta. Nepravilno je naborana, a donjim delom je celom dužinom srasla za drvo koje joj je supstrat. Gornja površina prekrivena je dlačicama i zonirana u sivim, maslinastim i tamnosmeđim nijansama. Donja površina je želatinasta, glatka, žiličasto naborana i mrke boje. Donjom površinom veoma podseća na svog rođaka judino uvo. Meso joj je tvrdo, želatinasto do kožasto. Kao i judino uvo, i škembić gljiva brani se od nepovoljnih vremenskih uslova tako što se potpuno osuši, a kad ima dovoljno vlage, rehidrira i nastavlja s rastom. Plodonosi na mrtvom listopadnom drvetu, često u velikim buketima. Nejestiva je vrsta.

Judino uvo

Vrlo je česta gljiva (auricularia auricula-judae) koja plodonosi tokom cele godine. Plodno telo joj je širine do 10 cm. U početku bude u obliku zdelice ili peharčića, a kako gljiva raste, tako se sve više otvara, da bi na kraju poprimila karakterističan oblik koji podseća na uvo. Smeđecrvene je boje, želatinasta, unutrašnja površina joj je glatka, dok je spoljna blago matirana i često naborana u obliku žilica koje podsećaju na krvne sudove. Meso joj je elastično, pomalo providno, blagog mirisa i ukusa. Kada se osuši, lako se rehidrira i tako sušena može dugo čuvati. Uglavnom plodonosi na granama zove, ali i na drugom listopadnom drveću. Gljiva je jestiva i cenjena, pogotovo u kineskoj kuhinji. Može se jesti sirova i cenjena je kao lekovita. Može se koristiti za razređivanje krvi. U kineskim restoranima često se nalazi u jelovnicima pod imenom kineska gljiva. Prema verovanju hrišćana, Juda Iskariotski je izvršio samoubistvo vešanjem o granu zovinog drveta što je, uz karakterističan izgled gljive koji podseća na uvo, razlog za njen narodni naziv.

Exidia truncata

Plodno telo joj je manje-više zaravnjeno i školjkolikog oblika, mada ponekad podseća i na jastuče za igle. Širine je do 8 cm, a debljine do 3 cm. U mladosti je hrskavičasto, starenjem postaje mekano. Površina plodnog tela je crne boje i ponekad ima jedva vidljivu drščicu. Meso joj je želatinasto i bez izraženog mirisa i ukusa. Plodonosi isključivo po hladnom i vlažnom vremenu na otpalim granama listopadnog drveća, pretežno na hrastu i lipi. Ne javlja se često. Nije jestiva.