Шетајући природом, можете наићи на гљиве које изгледом нимало не подсећају на гљиве какве смо навикли да срећемо. Желатинозне гљиве немају карактеристичан изглед печурке, дршку и шешир. Њихова плодна тела састоје се од желатинозне масе, која често подсећа на мозак или на избљувак. Зато су, скоро увек, повезиване с натприродним појавама и коришћене у разним враџбинама.
Пише: Момчило Даљев
Према застарелој класификацији, ове гљиве сврстане су у класу, али је, развојем генетике и молекуларне анализе, установљено како су све те гљиве полифилетског порекла. Другим речима, немају заједничког претка, већ су ближе повезане са другим фамилијама из групе Agaricomycetina.
Већина гљива из ове групе има одлику да се, када су атмосферски услови неповољни, осуши и тако чека кишу. Чим дођу у додир с влагом, оне се рехидрирају и настављају животни циклус. То је веома повољна карактеристика за конзервисање, поготово зато што је већина гљива из ове групе јестива и међу њима нема пуно забележених отровница. Скоро све које су јестиве могу се конзумирати у сировом стању. Немају никакав специфичан укус те се користе као додаци у чорбама и варивима или као део салата. Многе од њих се сматрају лековитим.
У Србији расте много желатинозних гљива, али ћемо поменути само најзначајније представнике ове разнолике групе.
Вештичији маслац
Exidia glandulosa је честа гљива која се може пронаћи током целе године. Плодно тело састоји јој се од више одвојених плодних тела, сраслих у масу која може да нарасте до 30 цм, и дебљине до 2 цм. Неправилног је облика и наборано, тако да подсећа на мозак. Површина је сјајна, глатка и сивоцрне боје. Месо ове гљиве је сивкасте боје, желатинасто, без неког посебног мириса и укуса. Када се осуши, постаје сува, крастава кора на површини дрвета. Може се рехидрирати влагом и тада наставља да расте. Може се пронаћи на четинарском дрвећу, али је далеко чешћа на лишћарима. Јестива је, али без икаквог квалитета. Постоје веровања у народу да је ова гљива уствари магијска и да представља избљувак вештице, а забележени су бројни ритуали везани за скидање клетви и црне магије, у којима је ова гљива састојак враџбине.
Жута можданица
Плодно тело (Tremella mesenterica) ширине јој је до 10 цм, неправилног је облика и изувијано тако да подсећа на мозак. Глатка је и сјајна, жуте боје и скоро прозирна. Месо јој је желатинозно и подсећа на пихтије. Укус јој је благ и неодређен, мирише на воће. Плодоноси на мртвом дрвету листопадних врста дрвећа и појављује се скоро целе године. Може се пронаћи дубоко у зиму. Гљива је јестива, али без неке посебне вредности, док се у Кини и далеком Истоку веома цени.
Tremella foliacea
Плодно тело јој је ширине до 12 цм, а дебљине до 7 цм. У почетку буде неправилног мождикастог облика, попут жуте можданице, старењем добија ивице које су у облику танких раширених листова. Плодно тело је црвеносмеђе боје и помало је прозирно. Месо јој је браонкасто, желатинасто и без посебног мириса и укуса. Сапробна је врста и плодоноси на мртвом дрвету листопадног и четинарског дрвећа. Према јестивости се води као жута можданица, јестива, али слабог квалитета.
Црвена желатинка
Плодно тело (Guepinia helvelloides) издужено јој је и може нарасти до 12 цм у висину. Обликом подсећа на изувијану спатулу, просечену по једној страни. Боје је ружичасто-наранџасте. Месо јој је желатинасто, полутврдо, црвенкасто и без посебног мириса и укуса. Плодоноси током лета и јесени у планинским шумама, на земљишту богатом хумусом у великим групама, често уз ивицу шумских стаза или по средини разрованих, запуштених путева. Јестива је врста.
Леденка
Плодно тело (Pseudohydnum gelatinosum) широко јој је до 7 цм, у младости је спатуластог облика, док се старији примерци деформишу. Површина шешира прекривена је кратким, густим длачицама беле и браонкасте боје. Доња површина шешира прекривена је правилним, желатинастим иглицама, дужине до 4 цм. Дршка је дебела и кратка, с испупчењима по површини. Месо је желатинасто, беличасто и провидно. Мирис јој је оштар, пријатан, а укус благ и неодређен. Плодоноси током лета и јесени у планинским шумама, на трулим пањевима и гранама четинарског дрвећа. Јестива је врста.
Шкембић гљива
Плодно тело (Auricularia mesenterica) обима јој је 8 и више центиметара, а често се догађа да срасте више примерака и у том облику може да покрије цео пањ дрвета. Неправилно је наборана, а доњим делом је целом дужином срасла за дрво које јој је супстрат. Горња површина прекривена је длачицама и зонирана у сивим, маслинастим и тамносмеђим нијансама. Доња површина је желатинаста, глатка, жиличасто наборана и мрке боје. Доњом површином веома подсећа на свог рођака јудино уво. Месо јој је тврдо, желатинасто до кожасто. Као и јудино уво, и шкембић гљива брани се од неповољних временских услова тако што се потпуно осуши, а кад има довољно влаге, рехидрира и наставља с растом. Плодоноси на мртвом листопадном дрвету, често у великим букетима. Нејестива је врста.
Јудино уво
Врло је честа гљива (auricularia auricula-judae) која плодоноси током целе године. Плодно тело јој је ширине до 10 цм. У почетку буде у облику зделице или пехарчића, а како гљива расте, тако се све више отвара, да би на крају попримила карактеристичан облик који подсећа на уво. Смеђецрвене је боје, желатинаста, унутрашња површина јој је глатка, док је спољна благо матирана и често наборана у облику жилица које подсећају на крвне судове. Месо јој је еластично, помало провидно, благог мириса и укуса. Када се осуши, лако се рехидрира и тако сушена може дуго чувати. Углавном плодоноси на гранама зове, али и на другом листопадном дрвећу. Гљива је јестива и цењена, поготово у кинеској кухињи. Може се јести сирова и цењена је као лековита. Може се користити за разређивање крви. У кинеским ресторанима често се налази у јеловницима под именом кинеска гљива. Према веровању хришћана, Јуда Искариотски је извршио самоубиство вешањем о грану зовиног дрвета што је, уз карактеристичан изглед гљиве који подсећа на уво, разлог за њен народни назив.
Exidia truncata
Плодно тело јој је мање-више заравњено и шкољколиког облика, мада понекад подсећа и на јастуче за игле. Ширине је до 8 цм, а дебљине до 3 цм. У младости је хрскавичасто, старењем постаје мекано. Површина плодног тела је црне боје и понекад има једва видљиву дршчицу. Месо јој је желатинасто и без израженог мириса и укуса. Плодоноси искључиво по хладном и влажном времену на отпалим гранама листопадног дрвећа, претежно на храсту и липи. Не јавља се често. Није јестива.
