У другој половини јуна и почетком јула у воћњацима се примењује летња или зелена резидба. Овом мером се уклањају непотребни младари из крошње, а они се препознају по томе што избијају с горњих страна грана и бујнији су од осталих или расту под оштрим углом на водилици.
Летњом резидбом се одстрањују и водопије, као и гране које расту ка унутрашњости и усправно у односу на круну. Овако орезане воћке храну користе за даљи развитак плодова и образовање родних пупољака за наредну годину.
Олакшавање заштите
Зелена резидба је врло значајна мера јер одстрањивањем сувишних младара одстрањују се непотребни потрошачи воде и хране, а светлост и ваздух лакше продиру у унутрашњост круне. Стварају се повољнији услови за образовање родних пупољака за наредну годину, али се утиче и на принос и квалитет плодова у текућој вегетацији, пре свега на бољу обојеност плодова, поготово сорти са црвеном бојом покожице.
У засадима где се редовно примењује, једноставнија је резидба на зрело – често само корективна. Зелена резидба је корисна и са аспекта заштите, јер је у крошњи стабала где је ова мера урађена делотворније наношење заштитних средстава. Наиме, у густим крошњама, посебно бујних сорти, већа је могућност задржавања влаге, што ствара погодне услове за развој болести и штеточина. Пресеци настали овом резидбом брзо зарастају, тако да код осетљивих врста, попут трешње и вишње, смањује се могућност појаве смолоточине и спречава продор штетних микроорганизама који изазивају разарање дрвета.
Да би имала ефекта, важно је да се зелена резидба примени на време – а то је после завршетка активног раста воћака. Прерана резидба може довести до кретања нових прираста, а ако се закасни – не даје жељене резултате, односно неће утицати на развој нових родних пупољака за следећу годину. Уколико се изостави, сувишне гране би непотребно трошиле воду и храњиве материје, које воћка може много боље да искористи за раст плодова и образовање родних пупољака за наредну вегетацију.
Наћи праву меру
И ова мера захтева опрез. Иако се смањењем лисне површине у круни у време највећих летњих жега умањује транспирација, односно ублажавају последице суше, стручњаци саветују да се зеленом резидбом не уклони више од 30 одсто зелене масе на стаблу. У супротном, могу се појавити сунчане ожеготине на плодовима.
Зелена резидба се посебно препоручује за бујније сорте јабука као што је “грени смит”. Корисна је и за крушку, трешњу, вишњу, брескву а посебно за кајсију. Према наводима стручњака, кајсија се најбоље развија и плодоноси ако се орезује у три наврата – први пут непосредно пред цветање, а други, у зависности од године, услова гајења и сорте, од 20. маја до 15. јуна. У овом периоду прекраћују се бујнији младари, на половину до трећину, и тако повећава број цветних пупољака и њихова отпорност на ниске температуре, односно одлаже се цветање за четири до седам дана.
Резидба се наставља и после бербе, а то је углавном од средине јула до средине августа. Овим, трећим орезивањем одстрањују се осушене, поломљене, засењене и изрођене гране.
С. Малиновић
Добро јутро број 566 – Јун 2019.
