Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Zelena rezidba za kvalitetnije plodove

Zelena rezidba za kvalitetnije plodove

446
Professional gardener goes to cut trees with garden scissors and ladder. Landscape design. Gardening

Piše: Jasna Bajšanski

Rezidba voćaka važna je pomotehnička mera koja se primenjuje radi formiranja krune voćaka, njihovog podmlađivanja i regulisanja rodnosti. U zavisnosti od vremena izvođenja, rezidba može biti zimska i letnja, a zove se još i zelena rezidba.

Zvonko Hnatko iz Šida ceo život posvetio je voćarstvu: od završetka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, preko vođenja voćarske proizvodnje u jednoj šidskoj zemljoradničkoj zadruzi, do vlastite proizvodnje voća. U ataru sela Bikić Do, Hnatko ima zasad krušaka na površini od osam hektara, breskve i jabuke uzgaja na po pet hektara, dok trešnje zauzimaju 2,8 hektara i dobro zna koliki je značaj zelene rezidbe.

– Ova mera bitna je iz nekoliko razloga, a jedan od njih je uklanjanje tzv. vodopija, što je posebno važno kod kruške i breskve. Vodopije ili letorasti jesu ravne grane koje rastu na mestima na kojima su prethodne godine prilikom rezidbe napravljeni deblji preseci, ne donose rod, nemaju nikakav značaj i samo troše vodu i hranljive materije iz biljke. Sem toga, kada se vodopije uklone, plodovi breskve dobijaju više sunca i prostora, što doprinosi njihovoj boljoj obojenosti. Kada je kruška u pitanju, primenom ove mere smanjuje se gustina krošnje i voćarima se olakšava prskanje protiv kruškine buve koja u zasadima, ukoliko se ne reaguje blagovremeno, može pričiniti značajne štete. Kada se u zasadima jabuka primenjuju retardanti da bi se smanjila bujnost, zelena rezidba može izostati, priča ovaj uspešan voćar.

Hnatko u svojim voćnjacima zelenu rezidbu radi dva puta i njen značaj je, kako kaže, veći kod bujnijih sorti. Vreme zelene rezidbe zavisi od vegetacije, odnosno, od početka rasta vodopija koje se uklanjaju kada dostignu dužinu od 30 do 40 centimetara.

Iako Hnatko kod proizvodnje jabuke zelenu rezidbu manje radi, stručnjaci kažu da je ona neizostavna u intenzivnoj proizvodnji, jer donosi više koristi – utiče na razvoj stabla, smanjuje bujnost i omogućava bolju osvetljenost, te doprinosi boljoj obojenosti plodova. Sem toga, kada se uradi letnja, manja je potreba za zimskom rezidbom. Zadatak ove mere je da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za sledeću godinu. Kao što je i naš sagovornik naglasio, odstranjivanjem suvišnih mladara, tzv. letorasta, vodopija, eliminišu se suvišni potrošači vode i hrane i istovremeno vazduh i svetlost lakše dopiru do unutrašnjosti krošnje.

Za bujne sorte jabuka, kao što su fudži, gloster, greni smit, elstara, red jonaprins, deoste i druge, letnja rezidba posebno je preporučljiva. Važno je znati da ova mera dolazi do izražaja samo ako se pravovremeno izvede. Stručnjaci i iskusni voćari, kao što je Zvonko Hnatko, preporučuju da se mladari orezuju nakon završetka aktivnog vegetativnog rasta. Obično je to polovinom juna i početkom jula, ali istraživanja naših stručnjaka s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pokazala su da je pravo vreme za ovaj posao u drugoj ili trećoj dekadi avgusta. Rezidba, izvedena u ovom periodu, depresivno deluje na porast i diferenciranje cvetnih začetaka je bolje za narednu godinu.

Korist zelene rezidbe u jabučnjacima je u tome što orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za sledeću godinu. Potrebno je odstraniti i jedan deo lišća jer biljke, zbog smanjene vlage u zemljštu i visoke temperature vazduha tokom leta, intenzivno dišu. Preostalom lišću na ovaj način obezbeđuje se normalno snabdevanje vodom i hranom.

Za proizvođače je važno da znaju da, ukoliko se zelena rezidba obavi krajem jula i početkom avgusta, kada su u našoj zemlji temperature vazduha prilično visoke, može da dođe do pojave ožegotina, i to posebno u zasadima koji su bez protivgradnih mreža. To je razlog zbog kojeg je letnju rezidbu bolje obaviti u drugoj dekadi avgusta.