Повећање трошкова производње за 50 одсто, производна цена од 38,53 динара по килограму за род од 4.250 килограма по хектару, неизвесна откупна у сред жетве и умањен род и до 40 одсто, централне су теме о којима се говорило на „Жетвеном дану“ који је и ове године организовао Задружни савез Војводине. Домаћини су били ОЗЗ „Низине“ из Плавне и ЗЗ „Ловренац“ из Младенова, а како је рекао директор ОЗЗ „Низине“ Јаника Месарош, ове године није било много среће када је производња хлебног зрна у питању.
– Ту пре свега мислим на падавине које су изостале када су биле најпотребније, и у време цветања и у време наливања зрна. Због тога приноси нису већи од 4-5 тона по хектару. Са оваквим родом тешко да ћемо покрити трошкове производње. Код нас немамо складиштара за робне резерве, што за општину Бач није добро, мада се код нас меркантилна пшеница мало сеје. Тако да је присутна и неизвесност где ћемо складишти овогодишњи род – рекао је Месарош.
Његов колега Мирослав Главашки, директор ОЗЗ „Бечеј“ из истоименог места каже да очекује завршетак жетве за два до три дана. Према његовим речима у средњем Банату, од Зрењанина до Кикинде, и бачком делу, од Бечеја до Сенте, регионима у којима ова задруга има кооперанте, бележе се изузетно лоши приноси.
– Наш терен су све могуће кише заобишле, па је просечан род око четири тоне по хектару и он је много мањи него прошле године, а трошкови су много већи. Људи су у чуду и не знају шта ће добити. Јуче су млинари изашли са аконтном ценом од 30 динара за килограм са ПДВ-ом за произвођаче, што је изузетно ниска цена. Мислим да испод 38 динара нема економске рачунице – поручује Главашки.
На питање да ли очекује пораст цене пшенице он каже да је тешко дати одговор јер све зависи од геополитичке ситуације.
– Ако се нешто не промени, до краја септембра је стопиран извоз пшенице. Такав случај је и са другим робама, јер су барже из Констанце усмерене према Украјини. Основно питање је ко данас сме ући у откуп пшенице по било којој цени јер не зна шта ће се дешавати за три месеца. Под знаком питања је и да ли ће се појавити купци, да ли ће, ако их буде, понудити неку најминималнију цену … тако да ништа лепо не очекујемо – поручује Главашки.
Ова задруга ће своју пшеницу складиштити традиционално у силосе „Житомлина“ у Сенти, али и ова компанија, како он каже, не улази у ризик већ купује само количине које су јој потребне у јулу и августу. Све остало само примају на лагер. Иначе, ова задруга је последњих шест година имала 12.000 до 13.000 тона пшенице, а ове године количине су знатно мање. Када се говори о квалитету зрна он је, према речима Главашког, и ове године изузетно добар.
Задружни савез Војводине сваке године прави калкулацију да би установио колико износи производна цена пшенице. Према речима мсц Јелене Несторов Бизоњ, то је учињено и ове године, а реч је о минималној цени која произвођачима покрива трошкове производње.
– Ове године на процењени принос од 4.250 килограма по хектару цена коштања производње износи 38,53 динара по килограму. Трошкови производње по једном хектару су нешто већи од 163.000 динара на годишњем нивоу што је око 50 одсто више у односу на производну 2021. годину. Са терена смо добијали много контрадикторних информација од почетка жетве па до ових дана када је она у Војводини при крају. Чињеница је да су приноси изузетно шаролики, да су нешто нижи у односу на прошлогодишњи просек, али и да су присутна велика одступања.Чак и код оних задруга и пољопривредника који су примењивали агротехничке мере одступања су зависила од количине падавина – рекла је Несторова.
– На начин како су се изборили да им ова жетва буде берићетна, верујем да ће се тако ратари изборити, сложно и аргументовано, за примерену цену. У свему томе могу да рачунају на своју државу. Сад знамо шта значи пшеница, треба да се догоде неке геополитичке ствари да бисмо размишљали о пшеници. Али немојмо заборавити – проћи ће ово као што је све пролазило – изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић отворивши манифестацију „Жетвени дани“.
Влада Србије одобрила је да Републичка дирекција за робне резерве купи 131.000 тона меркантилне пшенице по 40 динара за килограм, са укљученим ПДВ-ом, наводи се у Закључку у који је Танјуг имао увид. Пшеница мора бити домаћа и из овогодишњег рода, зрела, здрава, без знакова плесни, страних мириса и укуса, погодна за људску исхрану, незаражена пшеничним болестима и штеточинама.
Тражени елементи квалитета су хектолитарска маса минимално 76 кг/хл, влага максимално 13 одсто, укупне примесе максимално два посто од чега неорганског порекла максимално 0,25 одсто. Садржај протеина минимално мора бити 11,5 одсто за суву материју. Куповина пшенице биће обављена уз посредовање Продуктне берзе.
Куповаће се од физичких лица – носилаца регистрованих пољопривредних породичних газдинстава и осталих привредних субјеката. Минимална количина која се купује од једног породичног газдинства је 10 тона, док је минимум од привредног субјекта 100 тона.
Агроаналитичар Жарко Галетин рекао је, веома оптимистично, овом приликом да пољопривредици, када је реч овогодишњем роду пшенице, када се изузму калкулације и исплативост, могу очекивати релативно високу цену. По њему, то је већ очигледно.
– Цена пшенице је у једном тренутку била је безмало дупло већа од оне у жетви прошле године. Прошлогодишња цена била је 21 динар за килограм, док се овогодишњи род углавном откупљује по 34 динара без ПДВ-а. Питање је да ли је то мало или много? Сваки пољопривредник има своју калкулацију, а сви они који су употребили добру агротехнику, верујем да су остварили принос од шест до седам тона по хектару. Много више је оних који, због познатих околности, нису примењивали пуну агротехнику, и они ће се уклопити у неку минималну зараду или покривање трошкова производње – каже Галетин.
Он додаје да је добро то што је држава најавила откуп 130.000 тона за Дирекцију за републичке робне резерве. Галетин подсећа да је прошлогодишња количина била 30.000 тона.
– Бруто цена од 40 динара за килограм је добра цена и она индицира да би у неком наредном периоду и на комерцијалном тржишту цена пшенице могла да достигне 40 и више динара. Складишних капацитета имамо довољно, а како ће они бити припремљени за пријем овогодишњег рода је мало проблематично због стопираног извоза. Надам се да ће и тај посао бити квалитетно урађен како би се избегло појављивање болести на пшеници – каже Галетин.
Бошко Вучуревић, председник Привредне коморе Војводине је рекао да је Жетвени дан за њега најзначајнији дан када се говори о пољопривреди.
– Ово је стратешки важно јер ће Србија имати довољно хлеба, односно жита, а биће и за извоз – поручио је Вучуревић.
Прошле јесени пшеницом је засејано 627.000 хектара у Србији. То је била рекродна сетва пшенице последњих деценија у Србији. Ове године се очекује род од око три милиона тона, што је довољно за домаће потребе и за извоз. Србији је годишње за исхрану, резерве и јесењу сетву потребно укупно 1,55 милиона тона.
Текст и фото: Јасна Бајшански
