Више од две деценије траје стручна расправа о томе шта оставити, а шта однети са њива, за огрев или за исхрану стоке. Догађа се да неки ратари спаљују жетвене остатке, што је велика штета и кршење прописа о заштити од пожара. Ове сезоне паљевина је било најмање на нашим њивама за последњих пола века.
Производњом и коришћењем савремених машина за сакупљање и обраду разне врста сламе, кукурузовине, сунцокретове стабљике све мање ових остатака ратари задржавају на њивама. Они који немају других потреба осим за грејање и исхрану стоке на ораницама остављају биомасу након скидања усева.
Још увек наше њиве нису сасвим без неопходних минерала – калијума и фосфора. Азота је највише у зрну које завршава у преради, па је употреба овог минерала и највећи трошак за произвођаче.
Стручњаци из пољопривредне производње и енергетичари тврде да у Србији након скидања усева, на површини од 3,4 милиона хектара остане више од 12 милиона тона биомасе у различитим облицима и различитог порекла, као и са различитом количином минералних материја и влаге.
Није могуће у потпуности сабрати сву биомасу која остаје на њивама, али то остајање и није штета, јер ти остаци заоравањем и распадањем поправљају структуру тла. Маса која се користи као слама или сточна храна иста је по количини са потрошњом биомасе за топлотну енергију. Међутим, та употреба не прелази пет милиона тона биомасе.
Највише биомасе остају у пољу, што је добро. У процесу усавршавања ратарске производње најмање познаје се и користи технологија која утиче на најефикасније корисно „разлагање” биомасе у пољу. Показало се да је најкориснија за ратаре употреба сламе за стајњак, као и за сточаре употреба остатака за исхрану њихових стада, а користи се највише сојина слама, кукурузовина, посебно у тову јунади.
Истраживања су показала да се стајњак све мање користи на њивама и да газдинства одмеравају висину трошкова за употребу овог корисног ђубрива, поредећи то са ценом минералних ђубрива. Газдинства стајњак односе на њиве, шире га углавном машински, али не и истог дана када га износе и углавном га заоравају када за то ухвате време, што утиче на губљење количине азота.
Све је више ораница без довољно хумуса и минерала. Жетвени остаци све мање се пале и домаћинства их све више користе за топлотну енергију.
Сточари за исхрану животиња припремају силажу од кукуруза, понеки и сенажу и на њивама, те остаје мали део стабљике. Стајњак сточари износе на ливаде и оранице и посебним операцијама га уситњавају.
