Насловна АРХИВА ZIMSKO CVEĆE: Ukrasni zimzeleni grmovi

ZIMSKO CVEĆE: Ukrasni zimzeleni grmovi

Веома су атрактивни и уклапају се у сваки простор у врту током целе године, посебно зими док вегетација мирује

13592
Aucuba japonica / Фото: Pixabay

-Iako je zima, mnoge biljke su veoma lepe pošto imaju šta da pokažu. Zbog tamnozelenih kožastih listova pojedinih vrsta grmova, ili šatiranih, zelenožutih, belozelenih varijeteta, te najčešće jarkocrvenih bobica koje se posebno ističu u zimskom sivilu, prosto uveseljavaju zimske pejzaže. Rečju, vredi ih gajiti – kaže Slavica Tanasić, dipl. inž. hortikulture iz Novog Sada. – Imamo čitav niz manje poznatih vrsta biljaka sa brojnim varijetetima koje će biti oplemeniti vrt i najzahtevnijih ljubitelja cveća i zelenila.

Aucuba japonica „Variegata“ – šaroliki japanski javor, grm je visine između dva i tri metra, s retkom snažnom krošnjom. Listovi su mu duguljasti, prošarani, zelenobeli, kožasti, a cvetovi neugledni, sitni. Plodovi (bobice) su crveni i ostaju na biljkama tokom zime. Ova biljka uspeva na svim zemljištima. Pošto ne podnosi jako sunce, dobro ju je posaditi u polusenku ili na potpuno zasenčeno mesto. Oblikuje se orezivanjem, time i kontroliše njen rast u visinu ili širinu. Pogodna je za sadnju i u žardinijere. Bolje podnosi zaštićena mesta u vrtu, pa se ne preporučuje sadnja na otvorenom prostoru gde duvaju jaki vetrovi.

Berberis candidula „Jytte“ – okrugle krošnje, prečnika i visine do jednog metra, zimzelena je vrsta. Cvetovi se pojavljuju u maju i zlatnožute su boje. Plodovi su beli, ali i plavoljubičasti. Sadi se na sunčana ili polusenovita mesta u vrtu. Bez posebnih zahteva je prema tipu zemljišta. Veoma efektno deluje kao soliter, ali i u manjim grupama. Ima mnogo bodlji, pa i o tome treba voditi računa, posebno da se ne povrede deca.

Buxus sempervirens – šimšir, s brojnim varijetetima nezamenljiv je ukras svakog vrta. To je grupa veoma otpornih ukrasnih grmova koji se sade po nekoliko, kao soliteri, žive ograde, u kamenjare, ili žardinijere. Dobro podnosi bogata, ali i siromašnija zemljišta. Sadi se na sunčane ili polusenovite pozicije u vrtu. Biljke su snažnog rasta i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Šimšir je pogodan za oblikovanje orezivanjem. Razmnožava se lako, reznicama. Otporan je na mraz, ali visok snežni pokrivač može da polomi grančice, koje se u proleće, posle orezivanja biljke, brzo oporave.

Foto: Pixabay

Calluna vulgaris – vresak, kaluna je niski zimzeleni grm, najčešće visine 30 centimetara, ali može da poraste i do jednog metra. Cveta u kasno leto pa sve do početka zime, prepoznatljivim zvončićima koji su poređani uzduž stabljike. Calluna vulgaris je ružičaste boje, Albaplena bele s punim cvetovima, a hamilton je ružičastih punih cvetova. Kaluna je dekorativna i posle cvetanja, jer daje zanimljive tonove u vrtu, pošto listovi preuzimaju ulogu ukrašavanja. Postoje dve vrste listova – ovalni, suprotno raspoređeni po stabljici i vresak (crnjuša) koji ima igličaste listove sakupljene po četiri u pršljen. Najbolje uspeva s biljkama kao što su azaleje i rododendroni, a može se saditi uz borovnice ili ispod borova i breza. Koristi se za ukrašavanje ivičnjaka, veoma dobro podnosi i boravak u kamenjarima, dobar je pokrivač tla, ali lepo izgleda i u žardinijerama. Voli kisela, dobro drenirana zemljišta, ali uspeva i na siromašnim i peskovitim. Dobro podnosi orezivanje. U proleće se biljka oreže na polovinu visine, čime se podstiče gustina krune. Razmnožava se reznicama i deljenjem korena i sadi u proleće na razmak 20–30 centimetara.

Foto: Pixabay

Euonymus fortunei je grupa biljaka sa brojnim varijetetima, visine od 30 centimetara pa čak i do četiri metra. Listovi su kožasti, zeleni ili šatirani. Sadi se kao soliter, u grupama, u žardinjere, kao živaograda… Odlično podnosi orezivanje. Nema posebnih zahteva prema zemljištu. Podnosi sunčane položaje i polusenku. Vrsta je osetljiva na lisne vaši.

Foto: Pixabay

Lavandula angustifolia – lavanda se dugo smatrala mediteranskom vrstom. Međutim, sve više se gaji i u kontinentalnim uslovima. Odlično podnosi niske temperature, vetar i sneg. Zimi su atraktivni sivozeleni listići koji ostaju na biljci.
Sadi se po rubovima staza, u žardinjere, kamenjare. Dobro uspeva i na zemljištu siromašnom hranljivim materijama. Razmnožava se reznicama ili deobom grma. Orezuje se u proleće, posle mrazeva.

Foto: Pixabay

D. Radivojac

Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.