Voćari u februaru imaju pune ruke posla jer posle rezidbe valja voćke i oprskati. O ovom, takozvanom zimskom mlazu koji čine preparati na bazi mineralnih ulja i bakar, često se polemiše. Naime, neki voćari smatraju da nije potreban i da je to samo bacanje para, dok su drugi izričito za to da voćke, ali i vinovu lozu, redovno prskaju zimi. S obzirom na toplo leto, dugu jesen i blagu zimu i puno dobro uzimelih i prezimelih insekata i organa za razmnožavanje – prouzrokovača bolesti – ovo prskanje će nesumnjivo koristi voćkama.
– Zimskim prskanjem voćaka i vinove loze suzbija se veliki broj štetočina i prouzrokovača bolesti – kaže inženjerka zaštite bilja Slavica Stojkić, savetodavka u PSSS u Smederevu. – Radi se u vreme mirovanja vegetacije, a preparati najefikasnije deluju u drugoj polovini februara. Za vreme hladnih zima to se može obaviti i početkom marta, kada ne duva vetar i kada temperatura pređe osam stepeni. Važno je da se voćnjaci prvo pregledaju, pa tek onda odabere pravi preparat.
Preporučuju se gotove mešavine
Za zimsko tretiranje voćaka i vinove loze preporučuju se gotove mešavine mineralnog ulja i bakra. To su galmin, crveno ulje, belo ulje, plavo ulje, modro ulje i, za voćke osetljive na pepelnicu, vektafid. Svi su efikasni kada se ispoštuju opšta načela primene. Mlaz treba da klizi ravnomerno, od vrha krošnje do korenovog vrata, a valjalo bi da se mlaznica spusti i na zemlju, i tako unište i insekti i paraziti koji zimu provode u opalom lišću, suvoj travi… Zbog fitopatogenih bakterija, koje se sve češće otkrivaju u voćnjaku kao prouzrokovači raznih, opasnih bolesti, ne preporučuju se samo mineralna ulja. Važno je da se koristi preparat koji sadrži obe komponente.
Nijedan mlaz nije svemoguć
Insekti i paraziti koji prave štetu na voćakama vrlo su aktivni u toku čitave vegetacije, kada ih valja redovno uništavati. Ali, nijedan mlaz nije svemoguć. Posebno poslednjih godina, kada se menja koncepcija zaštite voćaka i kada se ni u jednom zasadu, zbog strogih pravila i kontrole ostataka, ali i skupih hemikalija, ne radi totalna zaštita.
Zimskim prskanjem ne odbacuje se vegetacijska zaštita. Ono je samo dopuna i pomoć voćaru u borbi s parazitima i štetočinama. A da bismo bili sigurni u to da je ono baš potrebno, kao i kojim preparatom treba raditi, prvo valja pregledati voćke. Treba se osvrnuti na minulu vegetaciju i podsetiti se gde koji parazit i štetočina i u kom obliku prezimljuju, i u tu „šemu“ ubaciti i ovozimsku temperaturu. Zatim se kreće u pregled. Na osnovu rezultata pregleda utvrđuje se neophodnost zimskog tretiranja.
Na granama, grančicama, u naborima ili ispod ispucale kore voćaka, zimu provodi veliki broj štetnih insekata i pregljeva, i zato ova mesta treba pažljivo pregledati, najbolje pomoću lupe. Vizitiraju se jednogodišnje, dvogodišnje, a vrlo često i trogodišnje grančice i rodni kolači. Sve što se nađe, stavlja se u posebne kesice i pregleda u kući ili odnese u najbližu PSSS službu, zadrugu ili poljoprivrednu apoteku, da pregleda stručnjak koji će, ako je potrebno, preporučiti preparat ili način prskanja.
Nije insekticid, ali deluje
Zimskim mlazom suzbijaju se štitaste i lisne vaši, krvava vaš, jabukin cvetojed, jabukin, šljivin i breskvin moljac, kruškina buva, mrazovci, gubar (u voćnjacima blizu šuma), crveni pauk… zatim paraziti prouzrokovači kovrdžavosti listova breskve, rogača šljive, delimično čađave krastavosti i pepelnice jabuke i sijaset drugih bolesti i štetočina. Ovo prskanje ne bi trebalo da zaobiđe ni malinjake i kupinjake, koje bi valjalo oprskati pre jabučastih i jezgrastih vrsta i vinograda. Koštičavim voćkama takođe više prija ranije zimsko prskanje, jer i one kreću pre jabučastih vrsta. Prskanje jedino nije preporučljivo za jagodu, čija vegetacija kreće rano.
Inženjerka Stojkić kaže da svi preparati za zimsko prskanje u sebi sadrže bakar i mineralno ulje, koje samo po sebi nije insekticid. Međutim, ono pokrije i obavije se oko svakog, naoko dobro ušuškanog insekta ili organa za prezimljavanje kod parazita, i ne dozvoljava im da, kako to biološki zakoni nalažu, pređe u sledeću fazu razvoja, te ih tako uništava.
Dobro jutro broj 574 – Februar 2020.
