Бетовенову Пету симфонију у музичкој култури теоретичари описују као непревазиђено јединство облика и садржаја. Такав комплимент упутила је овој домаћици из Шумадије једна породица којој је правила зимницу.
Специфичност њене зимнице је што комбинује воће и поврће. За продају прави све оно што једе и њена породица, од плодова које производи на имању.
Ана је насмејана и озбиљна у исто време. Ретко ће погледати у објектив, јер мисли да су дела важнија од лика. У својој кухињи, поред ножева држи и алат за резбарење. Окружују је све здраве боје природе и она их претаче у тегле. Неизоставно спомиње да ствара у родном селу нашег најпознатијег сатиричара, а њене креације упоређују са Бетовеновом најпознатијом симфонијом.
Многи су у дилеми чиме се у ствари бави Ана Никодијевић из села Овсишта код Тополе. Мало је рећи да она прави зимницу. Очигледно је на први поглед да ствара најзанимљивије креације које неко од нас може унети на полице у остави. Анину зимницу њене муштерије називају “Бетовенова Пета симфонија”, која се код најшире публике највише цени.
Какве везе има Бетовен са српском зимницом?
Пету симфонију у музичкој култури теоретичари описују као непревазиђено јединство облика и садржаја. Такав комплимент упутила је овој домаћици из Шумадије једна породица којој је правила зимницу.
-Тачно је. Једна муштерија ми је написала да је моја зимница као Бетовенова Пета симфонија. Они који се боље разумеју у дела чувеног композитора, кажу да је у питању одличан спој облика и садржаја. Називају је још и Симфонијом судбине. То је за мене био велики комплимент и уједно огроман подстрек, јер сам овим послом почела да се бавим након неких тешких животних тренутака – каже Ана.
Специфичност њене зимнице је што комбинује воће и поврће. За продају прави све оно што једе и њена породица. Осим што је зимница здрава, јер користи плодове које сама производи на имању са својом породицом, она попут правог уметника прави у теглама мала ремек-дела.
-Не волим тек онако – само да слажем намирнице једну по једну. Сви се правдају тиме да ће се то свакако појести и да не треба трошити додатно време. Али, жеља ми је била да у теглама има емоција, да се воће и поврће смеју и изазивају радост оних који ће сести за породични сто. Прављење зимнице за мене је такође заоставшина из прошлости, поштовање предака који су покушавали да све што могу сачувају за зиму – каже Ана.
Зато се у њеној туршији, поред паприке, парадајза, шаргарепе, тиквица, краставаца, башкаре јабуке, крушке и обавезно, грожђе. Понекад црно, понекад бело.
-Воће у туршији није само декорација. Одлично се одржава и има још лепши укус. Уједно поврћу даје заиста посебну ноту умерене слаткоће, док оно узвраћа воћу својом оштрином. Потребно је само по осећају комбиновати. Понекад, на пример, целер, даје јабуци у туршији посебну драж – набраја Ана описе своје зимнице.
Међутим, она воли да њена зимниц, осим укуса и боја, има и облике. Зато на великом столу у њеној кухињи обавезан је и алат за резбарење, какав користе вајари. За неколико тренутака од плошке јабуке или крушке направиће цвет и обавезно га сместити на лице тегле да се што боље види. Онда слаже црно грожђе, док прво ставља бели карфиол, наранџасту шаргарепу, црвену и зелену паприку. Шта ће који облик добити зависи само од Анине инспирације.
-Живот треба посматрати са лепше стране. Док смо ту, треба га обојити у сваком тренутку и ма шта радили, додати му мирисе, лепе облике. Да се све шарени и вришти од радости – објашњава Ана своје виђење, овог пута не зимнице, него живота.
Скоро 80 врста слатке, слане и киселе зимнице и око 10.000 тегли и боца излази из Анине шумадијске кухиње. За израду зимнице одлучила се када је остајало доста поврћа и воћа са породичног имања од шест хектара. Спрема је искључиво по традиционалним методама, па и њена кухиња одише предметима који подсећају на детињства многих. Подразумева се да паприке за ајвар пече на плотни. Пастеризује старом методом – у рерни је шерпа са водом, потопљене тегле међу крпама и поклопац. Спремање почиње још крајем априла, када стигну прве јагоде, и наставља до касне јесени, све док има поврћа и воћа.
Анину зимницу у Шумадији цене. Али реч „ценити“ има два значења. Код нас се цени, али се наплаћује чак три пута мање него у Европи.
–Могла би да има вишу цену, када би животни стандард код нас био мало бољи. За многе је набавка зимнице инвестиција, поготову што пада у јесен, када породице имају доста и других финансијских обавеза. Разумем то. У иностранству, процењују они који тамо дуго живе, свака тегла са зимницом из домаће радиности могла би да кошта и три пута више. Швајцарци би туршију платили и 20 франака – објашњава она, али је истовремено задовољна што у кући успева да допуни буџет продајом зимнице.
Помало поражавајућа чињеница стигла јој је од члана породице који дуго не живи овде.
-Ову теглу туршије Ана продаје за 600 динара, док би, на пример, у Швајцарској она достигла цену од 2.000 динара. Тегла индустријског ајвара од 370 милилитара тамо кошта 520 динара, а она овде 720 мл продаје за 500 динара – кратко и сажето објашњава разлику Анина свекрва која дуго живи у Швајцарској.
Слично нашој туршији, на пример, праве и продају Турци и Руси у Швајцарској и за њу у својим продавницама траже и добијају 20 франака. Ана каже да је свесна да би ручно прављена зимница и пастеризована по старом методу дунста, могла да има бољу цену и овде и преко границе, али је свесна и платежне моћи садашњих и потенцијалних муштерија. Преко границе њена тегла отишла је најдаље до Париза, али углавном купују наши људи, који су се ужелели домаће хране.
-Велика је заблуда да овде код нас зимницу купују само људи који живе у граду. Напротив, више од половине оних који су заинтересовани за зимницу су са села. Они се баве неким другим пословима и једноставно у сезони великих радова немају времена да је спремају. Израчунају да им је исплативије да купе зимницу него да на другој страни изгубе већу добит – објашњава Ана.
Ајвар зачињен и историјом
Село Овсиште је у близини Тополе и Опленца. На његовим падинама рађа воће и поврће, али и уметници. Можда је чудно како је име Бетовена доспело у Шумадију, али осим њега, који се стицајем околности нашао у причи о Аниној зимници, још једна позната личност „вија“ се близу њених шпалира веселе зимнице. Најчувенији српски сатиричар Радоје Домановић рођен је у Овсишту.
-Недалеко од наше куће је његова родна кућа. Кад муштерије питају одакле сам, одговарам им да живим у Домановићевом родном селу. Мало се збуне, али тако промовишем и нашу историју. Понекад сам тужна кад не знају тај податак, али то ме не обесхрабрује. Подсетим их да је писац рођен баш овде. Важно је да у једном тренутку науче. Није важно време, чак и ако је повод само тегла туршије или ајвара – каже Ана.
Б.Н.
Добро јутро број 569 – Септембар 2019.
