На подручју Горње Ресаве, крај Деспотовца, срећу се Бељаница, Јужни Кучај и Хомољске планине, ту је водопад Велики бук, познатији као Лисине, па водопади Прскало, Бела стена, једина прашума у Србији Винатовача, река Ресава. Природа је овај крај даривала и веома богатим биљним и животињским светом, што је све заједно велико уживање за љубитеље природе и прави изазов за истраживаче. Један од њих је Златко Јовановић из Деспотовца, члан Гљиварског удружења „Горун“ из Ћуприје и Спортског пењачког клуба ,,Осмица“ из Деспотовца.
Пише: Јелена Лукић
– Од малена, а то је више од 25 година, интересујем се за природу, биљке, боравак у природи. Са годинама сам стекао искуство и сада то преносим на друге. Зато често организујем пешачке туре у природи и радионице за децу на тему сналажења у природи. Волим и сам да обилазим шуме овог краја, да истражујем, проналазим занимљиве гљиве и биљке, да их берем и припремам за јело – каже за „Добро јутро“.
Све што вам треба, у ранац стаје
Златко је истраживања природе забележио и у ТВ емисији ,,Природњак“ коју снима у својој продукцији, а суфинансира је Министарство културе. Из тих путописа људи могу да науче како да спремни оду у природу и како да припреме оброк од оног што пронађу у шуми. У ранцу треба да имају све што им може бити неопходно за барем три дана у природи.
– Сваки ранац мора да има посуде у којима се спрема храна. Носим лонче за кафу, у којем кувам и супу, чорбу, компот или прокувам воду ако није сигурна за пиће. Носим један тигањ, у коме спремам сву храну. Затим је обавезно неко сечиво, као што је нож, тестера или секира, у зависности од терена. Обавезна су средства за припалу ватре – упаљач, fire steel, кремен-камен. Људи који нису увежбани треба да носе упаљач. Потребни су и резервна одећа, канапи, цирада, од које може да се направи склониште, а може да служи и као врећа за спавање, подметач. Обавезна је и батеријска лампа, а најбоља је чеона, да руке буду слободне. Било би добро и нешто за оријентацију, компас или мапа. За сваки случај, уколико ништа не нађем да спремим да једем, од хране носим конзерве пасуља, рибе, затим супе и чоколадице. Пошто то и не искористим, замењујем их кад им истекне рок – објашњава Јовановић.
Златко пакује ранац у зависности од терена на који иде. Треба носити што мање опреме, а да буде вишенаменска.
Оно што нађемо на терену у шуми, користимо као храну. На пример, коприва може да се једе, да се направи чорба, да се осуши за чај, може да се направи канап од ње. Важно је да се ресурс који се нађе што боље искористи. То не мора да буде гљива или биљка, већ и дрво, на пример, бреза. Брезина кора је добра за припалу ватре – наводи Златко.
Кора дрвећа може и да се једе, и то важи за скоро свако дрво, само је нека укуснија.
Једе се камбијум, то је други слој дрвета, испод коре. Он преноси сокове из корена и храни дрво, као капилари и вене код људи. Једну од најлепших кора има бреза. Од брезе може да се једе лист, пупољак, кора. Брезина вода је јако хранљива, користи се за зарастање рана, чисти бубреге, пуна је минерала и витамина, буквално као инфузија – истиче Јовановић.
