Поступак зеленишног ђубрења представља наменску производњу свеже органске материје са циљем побољшања физичких, хемијских и биолошких особина земљишта. Заоравањем велике количине биљне масе, регулише се топлотни режим земљишта и убрзавају микробиолошки процеси разлагања. На стрмим теренима, овом агротехничком мером ублажава се ерозија, док се на песковитим спречава пропустљивост и испирање хранива. На глиновитим земљиштима зеленишно ђубриво штити земљиште од сабијања после обилних киша.
Уз повећање плодности и приноса гајених усева, овакав вид ђубрења погодан је како за конвенционалну тако и за органску производњу. Најпогоднији усеви за ову намену су они који у кратком временском периоду формирају велику количину биљне масе.
Захваљујући дубоком кореновом систему ове биљке усвајају хранива из дубљих слојева земљишта и премештају их у оранични слој. Легуминозне биљке које се најчешће користе су: детелина, лупина, сточни грашак.
Од нелегуминозних биљака могу се користити уљана репица, сунцокрет, раж, јечам, слачица, фацелија итд. У време формирања махуна, а пре заоравања, биљна маса се најпре поваља и иситни тањирачама или ротофрезама, а затим тако самлевена уноси у земљиште орањем или тешким тањирачама.
Ефекат зеленишног ђубрива зависи од услова под којима се примењује. Повољни рејони за примену зеленишног ђубрења су они који располажу са годишњом сумом падавина већом од 700 мм и просечном годишњом температуром изнад 7 степени Целзијуса. Практично даје боље ефекте када се примењује заједно са другим врстама ђубрива.
Стајњак примењен заједно са зеленишним ђубрењем потпомаже разлагање сидерата, чиме се убрзава дејство зеленишног ђубрива. Такође, уношењем фосфорних и калијумових минералних ђубрива може се постићи оптимална количина хранива у земљишту. Зеленишним ђубрењем земљиште се обогаћује са 35 – 40 т/ха свеже органске масе и са 100 – 200 кг/ха азота фиксираног из ваздуха, све у зависности од начина и врсте гајене легуминозне биљке.
Посебна предност јесте непостојање транспортних трошкова који постоје код других врста органских ђубрива (стајњака, тресета, компоста, жетвених остатака).
Примена зеленишног ђубрива највише се препоручује приликом подизања вишегодишњих засада воћа и у првим годинама после садње. У младим воћњацима коренов систем биљака још увек није превише разгранат те нема опасности од његовог оштећења заоравањем зеленишних биљака.
Значајније повећање приноса након примене зеленишног ђубрења запажа се после његове дуже примене од најмање 3 до 5 година.
Пише: Маја Мартинов, мастер воћарства ПСС Зрењанин
