Na gazdinstvu Zorana Stojmenovića iz sela Pavlovac, kod Vranja, i danas raste sibirska aronija, uprkos tome što na tržištu nema velike potražnje za njom. Ovu čudotvornu biljku zasadio je pre dvanaest godina. Tada su njeni plodovi bili veoma traženi, pa je kilogram koštao čak 400 dinara. U to vreme, ovaj proizvođač, je mušterijama pored konzumne najviše prodavao pasterizovanu aroniju. Toliko je bila tražena da je godišnje prodavao i po 1.200 tegli.

Recept je dobio od Vranjanke koja je tada radila na novosadskom Institutu, i sa suprugom je krenuo da pasterizuje aroniju čim je počela berba.

– U svaku teglu stavljali smo po 350 grama plodova aronije, jednu kašiku ravnu šećera i zalivali vodom. Napunjene tegle pasterizovali smo na šporetu u šerpi napunjenoj vodom od 25 do 30 minuta – priča Zoran, ističući da ovako pripremljena aronija bez problema može u podrumu da stoji od dve do tri godine.

Međutim, ovim poslom prestao je da se bavi kada je na imanju proširio voćarsku proizvodnju. Ni tada nije hteo u potpunosti da iskrči zasađena stabla aronije zbog mušterija koji je godinama kupuju od njega.

– Prodavali smo je po 250 dinara za kilogram. Mušterije je najviše kupuju za pravljenje soka – kaže Zoran.

Ističe da ova biljka nije zahtevna za gajenje. Otporna je na niske temperature i potrebno joj je dosta vode ako je zasađena na zemljištu gde je nema dovoljno. U jesen je obavezno nađubri veštačkim đubrivom, a u februaru kroji. Ovaj posao obično počne 20. Februara i ne radi ga u žurbi, jer mu je uvek u interesu da svaku grančicu usmeri tamo gde treba i zbog toga od jednog stabla dobije i po deset kilograma prvoklasnih plodova.

Tekst i foto: Gordana Nastić