Пише: Андријана Глишић
Зова је све популарнија у потрошњи и има све ширу примену, иако у нашој земљи њена производња није развијена. Садашња потражња, међутим, даје за право онима који предвиђају и најављују узлазни тренд ове проиводње.
У Србији се, како наводи професор с Пољопривредног факултета у Новом Саду др Ненад Магазин, највише узгаја у Војводини, тачније, у северним пределима, око Суботице.
– Код нас је самоникла врста самбукус нигра доминантна – каже проф. Магазин – и користи се из природе као самоникла воћна врста, односно, лековита биљка. Постоје и засади, али знатно мањег обима у односу на западну и централну Европу, где је много заступљенија. Код нас су спорадични и највише их има на северу земље.
Свежи плодови могу се јести, али не и зелени
Свима је, истиче, позната као жбунаста биљка, препознатљива по соку и чају од зове, а за ту намену се користи цвет сакупљен из природе, док се у засадима углавном сакупљају плодови, наводи Магазин:
