Ловни туризам је специфична привредна грана, чији развој може знатно да утиче на повећање прихода сеоског туризма. У Србији постоје одлични услови и велики неискоришћени потенцијали за развој ловног туризма, висококотирани у светским размерама. Такве оцене илуструје догађај из 2017. године, када је у Новом Кнежевцу одстрељен најскупљи трофејни срндаћ на свету у историји ловног туризма, за кога је страни ловац, туриста из Швајцарске, платио 14.000 евра. У Бачком Моноштиру је одстрељен трофејни јелен који је освојио титулу светског првака.
–Чињеница да је Србија на светској мапи ловишта занимљива дестинација и да је сада приход од ловаца-туриста на овим истим просторима мањи за чак 7-8 пута, у односу на период пре 30-40 година, јасно указује да постоје велики неискоришћени потенцијали у фармском узгоју дивљачи и ловном туризму. Потребно је да држава знатно смањи услов за регистрацију ловишта, који сада износи 2.000 хектара и да истовремено повећа подстицаје за узгој зечева, фазана и друге дивљачи. Пре свега да за формирање ловишта даје у закуп на дужи временски период неискоришћено државно земљиште. Посебна шанса је у узгоју јелена лопатара, чије месо важи за најквалитетније на свету, а прерађевине вишеструко повећавају зараду. У Аустрији постоји на стотине, а у Немачкој око хиљаду фарма јелена – лопатара. А у Србији, због оштрих ветеринарских прописа, не постоји ниједна приватна фарма за одгој те најисплативије врсте јелена. Једину праву шансу у озбиљној и профитабилној утакмици ловног туризма, пољопривредна газдинства имаће само ако се удруже. Рачунамо на искуство, енергију и неспорни предузетнички дух наших повратника, каже копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић.
Газдовање на око 90 одсто територије Србије припада ловачким удружењима, а 10 процената јавним предузећима
У ловачком савезу цетралне Србије установљено је 38 ловишта са којима газдује 38 ловачких удружења на површини од 1.2 милиона хектара. Баве се узгојем ситне и крупне дивљачи. ЈП „Србијашуме“ користи 44 ловишта укупне површине 488.000 хектара и има 13 ограђенх ловишта површине око 4.600 хектара на којима гаји све врсте крупне дивљачи-јелена, јелена лопатара, муфлона, дивљу свињу. У свим ловиштима има око 16.000 грла крупне дивљачи са годишњим одстрелом од 2.200 грла. Располаже и са две фазанерије капацитета 25.000 фазанских пилића, а тренутна производња је 15.000. Смештај ловаца туриста је у 17 ловачких кућа капацитета око 250 лежајева.
АП Војводина има 152 ловишта на површини од 2,25 милиона хектара. Ловачка удружења, њих 120, газдују на површини од два милиона хектара. На рибњацима је установљено 13 ловишта укупне површине 9.250 хектара. ЈП „Војводина шуме“ газдује са 17 ловишта укупне површине око 110.000 хектара од којих је ограђених ловишта на 27.500 хектара. У готово свим ловиштима има ловачке домове за смештај ловаца туриста. У ограђеним ловиштима се узгаја све врсте крупне дивљачи. ЈП Национални парку „Фрушка гора“ газдује ловиштем укупне површине 25.500 хектара и бави се узгојем крупне и ситне дивљачи. Има и ограђено ловиште „Ворово“ у којем гаји муфлона, јелена лопатара и дивљу свињу. Војска Србије има ловишта Моровић и Карађорђево у којем гаји све врсте крупне дивљачи.
На целој територији Републике постоји само једно приватно ловиште „Еко агри“ код Беле Цркве у АП Војводини на површини од 2.400 хектара. Нема их више јер, према важећим прописима за стицање статуса корисника ловишта, неопходно је поседовати површину од најмање 2.000 хектара, што је посебан проблем у централној Србији.
Професор др Зоран Ристић са Универзитета у Новом Саду и члан Националног тима за препород села Србије, специјализован за лов и ловни туризам, подсећа на златна времена ловног туризма у Србији, када је у периоду 1970-1990 година у нашу земљу долазило 7.000-10.000 ловаца-туриста и када је приход, прерачунат у евре, износио око 11,5 милиона евра годишње.
-Од тога је само промет од ситне дивљачи у ловачким удружењима достизао 7-10 милиона евра. Долазили су ловци из Италије, Шпаније, Немачке, Аустрије, Француске, Велике Британије, Грчке… Годишњи приход само од одстрела фазана износио је 300.000-500.000 евра-11 евра по фазану, 165.000-330.000 евра за зечеве -33 евра по грлу, око 400.000 евра од продаје 2.000 срна и ланади. Само од продаје трофеја, рогова срндаћс зарађено је 300.000 евра – просечно по око 250 евра. По 150.000-300.000 евра је био приход од лова на грлице и гугутке и исто толико на препелице итд. И још је од такси за улазак у ловишта које обухватају услуге ловочувара и пратилаца у лову, зарађивано близу 200.000 евра годишње. Данас Србија од ловног туризма – крупне и ситне дивљачи, заради свега 1-1,5 милиона евра годишње, каже Ристић.
Он подсећа да је пре више деценија Србија у ловишта уносила 800.000-900.000 фазанских пилића, док је данас тај број готово четири пута мањи. Много већа би требало да буду и улагања у ловишта кроз вештачку производњу зечева, пољских јеребица, дивљих патака и друге ситне дивљачи. Поред већ постојећих станишта где је развијен ловни туризам као што су Београд, Лазаревац, Младеновац, Лапово, Крагујевац, Нови Кнежевац, Суботица, Сомбор, Нова Црња, Бачка Топола, Ниш, као најбогатија област са природном популацијом аутохтоне расе пољских јеребица, одлични услови за развој ловног туризма постоје и на Копаонику, где могу да се гаји и европски бизон, околини Врања, Аранђеловца, Ниша, у Јижном Банату и делу Срема – свуда где има природних извора воде.
Како наводи проф. др Зоран Ристић, четворочлано пољопривредно газдинство своју егзистенцију би могло да обезбеди узгојем 100 јелена лопатара. Препоручује да се у тај посао крене набавком матичног стада 20 јелена (3-5 мужјака и 15-17 женки), које ће након четири године да нарасте на око 100 грла. За набавку 20 јелена неопходно је уложити око 10.000 евра, а за ограду на 2-5 хектара ливада и шума потребно је још око 2.000 евра. За копање бунара потребно је издвојити од 200 евра у Војводини, 1.000 у брдима и 2.000 евра у планинским пределима. Враћање уложеног може се очекивати за око пет година или раније ако се пољопривредници удруже и не продају сирово, већ прерађено месо. Са 100 грла јелена лопатара, годишњи приход може да буде 12.000-13.000 евра. Исплативе су још фарме фазана, јеребица, дивљих патака…
Национални тим за препород села Србије због тога позива повратнике и друге грађане да озбиљно размисле о улагању својих средстава у фармски узгој дивљачи, да се темељито консултују са врхунским стручњацима из ове области, попут проф. др Зорана Ристића, да се определе за заснивање матичног стада или јата, али и да не остану на томе, већ да крену и у више фазе прераде, чиме знатно подижу профитабилност улагања. Истовремено, у специјализованим прерађивачким погонима омогућиће и запошљавање одређеног броја, пре свега младих људи, у својим локалним срединама.
Јасна Бајшански
