Све док јаче не захлади, шаргарепу, першун, целер, паштрнак, цвеклу, роткву, пострну репу и друго коренасто поврће не треба вадити. Oно остаје у лејама и на гредицама, па га трошимо онолико колико нам треба сваке недеље. Тек када лишће престане да расте, када пожути или поцрвени и почне да вене и одумире, коренасто поврће ваља извадити. Вади се током сувих и сунчаних дана.
Ипак, не ваља ни предуго чекати јер коренови презру и распуцају се. Искусни баштовани имају оштро око, које с лакоћом „одреди“ када је тај прави моменат. Да би поврће имало што мање нитрата, ваља га чупати или вадити ујутру, па оставити да се просуши на чистом делу баште све до вечери. Тако ће ситни упијајући коренови отпасти, а нитрати ће се одмах, у самој башти разградти у нешкодљиве састојке. Предвече ваља одвојити листове и одстранити земљу, али коренове не треба прати. За дуже складиштење бирају се само здрави, чисти и неоштећени. То не значи да оштећене треба бацити у смеће или на компостарник. Они се одвоје, покупе и искористе у што краћем року у кухињи, или се замрзну, укиселе, конзервирају у сланој води или осуше.
Ако коренастог поврћа има мало, чува се у хладном, чистом и проветреном подруму у дрвеним сандуцима, саксијама за цвеће, великој канти или сличној пластичној посуди. Ако се за спремиште одабере дрвени сандук, он се прво обложи пластичном фолијом, на дно се сипа слој умерено влажног песка или тресета, па се слаже слој по слој поврћа, и то тако да се коренови не додирују. Слој песка или тресета између редова поврћа треба да буде дебео најмање три центиметра.
Приликом слагања постоје одређена правила, која диктира врста која се чува. Першун и целер се слажу укосо, тако да лишће буде окренуто према горе да би се сачувало. Најповољнија температура за дуже чување је два до пет Целзијусових степени, а песак или тресет морају бити стално умерено влажни.
Домаћинства која немају хладан подрум, поврће слажу у посуде или сандучиће закопане у башти тако да комплетни буду обложени земљом, а одгоре их прекрију чврстом фолијом, дашчицама или плочом стиропора. Поврх тога се може прострети суво лишће и гранчице четинара за заштиту од ниских температура.
Већа количина коренастог поврћа се преко зиме чува у трапу ископаном у башти. Ако нема простора за трап а постоји клијалиште, ето прикладног места за „зимовање“ шаргарепе, першуна, цвекле, црног корена, црне роткве, повртне репе и осталог, а може им се додати и празилук, радич, ендивија, кељ и друго поврће.
С. Мујановић
Добро јутро број 570 – Октобар 2019.
