Боровница доноси велику зараду, али захтева исто толику посвећеност. У Србији је заступљена мање у односу на неке друге културе, али је из године у годину, управо због исплативости, све примамљивија воћарима.
Милета Чуљковић из Горњег Милановца пре осам година, након што је завршио каријеру као поморац на броду, одлучио је да се посвети селу које је одувек и волео и производњи боровница. Желео је да ради нешто што га опушта и смирује, а ипак доноси приход. Прве боровнице посадио је две године касније у околини Такова.
Пише: Андријана Глишић
Није свака вода за боровницу
Пре осам година само смо почели припрему прве парцеле – каже за “Добро јутро” – али смо први засад подигли 2016. Узгој боровница је комплексна прича и захтева специфичну припрему земљишта.
Додаје да никако не треба радити по личном нахођењу, већ најпре урадити анализу земље и одлучити се за технологију узгоја – да ли у саксијама, или у земљи.
Уколико земљиште не одговара, онда су саксије боља опција. Ако ипак одговара, а то значи да није превише глиновито, уколико је више песка у односу на глину и прах, онда је боље одлучити се за производњу у земљи. Потребна су лака, растресита земљишта, богата органском материјом, која имају добру размену елемената.
Вода је кључна за добар узгој. И довољне количине и квалитет саме воде су подједнако важне. Ако је тешка и пуна сола и бикарбоната, натријума, не може се заливати боровница, а наводњавање је неопходно, наглашава Милета и додаје:
Имамо латерале, дупле цеви с једне и друге стране корена. Биљка добија воду на метар квадратни на 30 центиметара, тако да корен неометано може да се шири на једну и другу страну. Од ове године имамо и микропрскалице које имитирају кишу и користимо их у врло топлим данима. У току ноћи мало охладимо биљке и тако спустимо температуру у засаду да би могле да се врате и функционишу нормално.
На корак од органског узгоја
Узгајамо без додатка калијума до наливања плода, јер нам је земља богата калијумом. Имамо 50 одсто мање трошкова за ђубрење – каже Милета. – Засади су у овом систему дуговечнији, док у саксији супстрат који се додаје има свој век. У зависности од тога како га пољопривредник третира и какав је квалитет воде, после 10 до 12 година мора да размишља шта ће са том биљком – да ли да је пресађује или да додаје супстрат.
У земљишту боровница може да се узгаја и више од 40 година. Међутим, интензиван узгој захтева интензивну прихрану, заштиту, обиласке засада, а што је прихрана боља, то су бољи и резултати. Као и сваку биљку, нападају је штеточине и болести, али, ако је добро ухрањена и одржавана, не треба много бринути. Иначе, Милета се труди да узгаја по принципима који су мало другачији од конвенционалних, а истовремено нису ни органски – фокус им је да земљиште буде здраво, а плод нутритивно вредан.
– Да бисте извезли боровницу и да би ушла у неке маркете у Европској унији – каже – морате да испоштујете стандард који подразумева да у засаду испуњавате неке минималне хигијенске, санитарне и безбедносне услове – да се поштује каренца и да се плод не убира док она не прође.
Први плодови, према његовом искуству, стижу у истој години, а од наредне расте и принос. Требало би да буде отприлике килограм по жбуну у том периоду. Из године у годину очекиван род је два и по до три килограма за саксијску производњу, што је реткост, док у земљишту принос може да иде и четири до пет килограма по жбуну.
Српска боровница, наводи, веома је цењена. Углавном је намењена конзумирању у свежем стању.
– Ако радите премијум класу, када је уберете и убаците у амбалажу, било да је то ринфузна гајба, или су нека мала паковања, она је сама по себи готов производ. И тако завршава на рафовима у маркетима. Ретко се неко одлучује за прераду. То је случај само ако су плодови лошег квалитета.
Свакако, од боровнице могу се направити сокови, џемови, може да се користи и за припрему посластица, а њена нутритивна вредност увек је и те како велика.
Саксије популарније од садње у земљу
Што се тиче избора начина узгоја, постоје предности и саксијског и оног у земљи, а у последњим годинама је популаризован саксијски, каже Милета Чуљковић и објашњава:
– У почетку се много више садило у земљишту. Сада су саксије све чешћи избор. Контрола корова је лакша у њима него у земљишту у којем су трошкови плевљења изузетно велики. Такође, у саксији су приноси већи. Уколико је одлука – земљиште, добро је да пре боровнице у њему буду предусеви попут махунарки или житарица, јер могу да га растресу. Уколико је у саксији, нема припреме, ту се треба фокусирати на квалитетан супстрат. Такође, додаје се и више ђубрива. Предност производње у земљишту је, по том питању, и те како већа.
