Jedna od bitnih odlika Langstrot Rutove košnice je i to da se sastoji od tri tela sa po deset ramova jednakih dimenzija, od kojih je najniže plodište, a druga dva čine medište. Ova pogodnost omogućava rad s ramom ili nastavkom. To je prednost brzog rada nastavkom mladih, ali i laganog rada vremešnih pčelara kojima je i rad ramom dobar, jer nastavak ne mogu da podignu, a vremena imaju. Za razliku od Dadan – Blatove košnice, ovde polunastavci nisu predviđeni.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Međutim, na velikim pčelinjacima i farmama ustaljena je praksa da plodišni nastavak bude obogaćen polunastavkom. Tako je, na primer, velikan jugoslovenskog pčelarstva Ivan Vener ukazivao na potrebu primene ovog dodatka košnici u vidu polunastavka visine 145 mm tokom čitave godine, kako za obezbeđivanje sigurnog prezimljavanja, tako i za smeštaj mnoštva pčela, da bi se izbegla teskoba u plodištu.
Matica i paša određuju rezerve
Kolike su potrebe jedne pčelinje zajednice za razvoj legla i deponovanje rezervi meda i cvetnog praha određuje više faktora, pre svega kvalitet matice i pašni uslovi. U jednomatičnom sistemu pčelarenja, praksa je pokazala da površina saća treba da bude u granicama od oko 260 do 290 dm². Za desetoramnu LR košnicu površina saća jednog nastavka, pa i plodišta, iznosi 88,56 dm², što ukazuje na potrebu za tri ovakva tela, kako bi se dosegao traženi minimum, tj. 265,68 dm². Međutim, to je tek minimum, a za neki optimum očigledno da “još nešto fali”. To je polunastavak. Za razliku od veličine LR rama, veličina polurama uglavnom varira od pčelara do pčelara, s obzirom na to da proizvođači satnih osnova asortimanom ne podržavaju i ove mere.
Mada je rečeno da je pravi kompromis situacija kada su obe strane najmanje nezadovoljne rešenjem, polunastavak visine polovine nastavka je kompromisno rešenje, od kojeg će obe strane imati koristi. Zato je veoma praktično da polunastavak ima visinu ravnu jednoj polovini visine nastavka, što iznosi 121 milimetar. Ovo omogućava korišćenje takvog elementa bez ramova u ulozi zbega, ali i više od toga.
Uslovi za bezbednu zimu
U slučaju nedostatka slobodnih nastavaka na pčelinjaku, moguće je, postavljanjem dva polunastavka jednog na drugi, dobiti telo visine LR nastavka. Ovako poređani mogu se koristiti za gradnju satnih osnova poluramova na taj način što se plodište privremeno zameni telom od dva polunastavka. Jedni iznad drugih, u njima se nalazi deset poluramova raspoređenih u dva tela, koji zajedno čine pet celih satnih osnova. Ostalih pet praznih mesta popunjava se leglom. Uz solidan unos ovako složeni poluramovi budu za veoma kratko vreme izgrađeni. Nakon toga sve se vraća u prvobitno stanje, tj. plodište se kompletira ramovima, a polunastavak poluramovima.
S obzirom na to da poluram koji bi odgovarao ovakvom polunastavku ne može da se opremi polovinom LR satne osnove bez okrajaka, može se iskoristiti gotovo zanemarljiva razlika u širini LR i DB osnova. Sečenjam DB satne osnove po visini na tri dela dobija se odgovarajuća veličina (420X90mm) za poluram unutrašnjih mera 430X100 mm koju do punog formata pčele samo malo dograde. Ovom merom postiže se već pomenuti zahtev u pogledu površine saća, jer 10 poluramova imaju 43 dm² što sa 265,68 dm² čini 308,68 dm², a to je čak i nešto više od traženih 290 dm² .
Polunastavak se u toku cele godine nalazi kao integralni deo plodišta ispod Hanemanove rešetke. S obzirom na to da je u letnjem periodu iznad nastavka, služi uglavnom za deponovanje rezerve hrane. Med koji tu pčele odlažu je solidna garancija za slučaj prestanka paše, a ako se matica “razmahne” u zaleganju, evo joj dodatnog prostora za sejanje. Uzimajući u obzir da je površina saća polunastavka 43 dm², a da 1 dm² može da prihvati oko 1/3 kg meda, otuda u polunastavku može da ima nešto više od 14 kg meda.
Početkom uzimljavanja polunastavak prelazi na podnjaču. Pošto je tada med ispod legla, na dohvat letu i eventualnim tuđicama, pčele ga žurno prenose gore, šireći mednu kapu u nastavku, istovremeno vršeći automatsko prihranjivanje obmanjivanjem. Ovom zamenom mesta postiže se i veoma važno pozicioniranje budućeg zimskog klubeta i rešava problem vertikalnog prelaska iz nastavka u nastavak. Naime, pražnjenjem polunastavka pčele otvaraju prostor matici za poleganje i lociraju buduće klube. Istovremeno popunjavaju ćelije saća gotovo do polovine ramova, u nastavku gradeći veoma veliku mednu kapu. Time je praktično buduće klube pozicionirano na polunastavku i donjem delu nastavka. Kako zima protiče, ono polako napušta polunastavak, prelazeći sve više u nastavak, bez bojazni da neće moći da savlada međukorpusni razmak jer ga je zaposela još krajem jeseni. Količina hrane do izbijanja na satonoše nastavka sasvim je dovoljna za bezbedno zimovanje.
