Још није касно да се определите за одговарајући начин одржавања земљишта у воћњаку. Да ли ће то бити чиста обрада, затрављивање или ледина зависи од климатских и земљишних услова, нагиба терена, старости и стања засада, система гајења, да ли се воћњак наводњава или не, типа и плодности земљишта… Сваки од њих има за циљ стварање оптималних услова за развој кореновог система.
Чиста обрада, или тзв. јалови угар, подразумева одржавање земљишта у стално обрађеном стању. Обухвата јесење орање и неколико плитких прашења у току вегетације. Препоручује се за аридна, односно подручја са недостатком падавина током летњих месеци, тј. тамо где није обезбеђено наводњавање.
Чиста обрада за мале засаде
Овква обрада је корисна и за младе засаде да би се воћке што боље развиле и што пре ступиле у период родности, јер – не треба заборавити да младе воћке имају више површински коренов систем и као такве су осетљивије на сушу и корове.
Чиста обрада има својих предности и недостатака. Њеном применом најлакше се уништава коров, чува влага и успоставља повољан водно-ваздушни режим у земљишту, а смањује се и интензитет појаве болести и штеточина. Међутим, дуготрајна примена обраде убрзава губитак хранљивих материја и таква земљишта временом губе структуру. Ови недостаци се могу уклонити уношењем органских ђубрива, пре свега стајњака сваке треће или четврте године, или гајењем биљака за зеленишно ђубрење које се заоравају у пуном цветању (грахорица, сточни грашак, лупина, соја).
Опрез је потребан и на стрмим теренима где стална обрада може да појача ерозију земљишта и створи неравне површине у воћњаку. Такође, посебна пажња се мора посветити времену извођења прашења. Није добро да се ради по влажном земљишту, јер се квари његова структура. Ефекат обраде смањује се када је земљиште збијено и суво, па се у таквим условима она избегава.
Косилица с резервоаром и дизнама
Слама и малч уместо хербицида
У засадима јагоде који су подигнути на банковима са фолијом, простор између банкова третира се хербицидима, а након заметања плодова се покрива сламом или неким другим видом малча. Слама знатно умањује прљање плодова, задржава влагу у земљишту, спречава ницање корова, олакшава радове и обогаћује земљиште органском материјом. Она не треба да се постави прерано, односно пре цветања, јер може да допринесе измрзавању цветова. На алкалним земљиштима уместо сламе може да се користи и струготина четинара. Малч се може користити и код других воћних врста, углавном за унутарредни простор. Он може да буде синтетички (фолије) или природног порекла (кора и струготина четинара).
С. Малиновић
Добро јутро број 564 – Април 2019.
