У интензивном повртарском плодореду врсте гајене на истом пољу исте вегетације се условно деле на преткултуру – најчешће је то неко рано пролећно или озимо поврће кратке вегетације, попут салате, спанаћа, ротквице, раног кромпира, младог лука, главну врсту која има најдужу вегетацију – паприка, парадајз, купус, црни лук, и накнадну културу која се гаји после главне – салата, спанаћ, млади лук. Уколико постоји могућност, препоручује се повремено увођење накнадних усева за зеленишно ђубрење јер се на тај начин проширује плодоред, а истовремено се обогаћује земљиште органском материјом. Када се ваљано газдује земљом, оваквом производњом не нарушава се квалитет земљишта, воде, ваздуха.
Парадајз за претходну културу захтева зелену салату, спанаћ, млади лук, ротквицу и слично, али никада га не треба узгајати иза култура из породица Solanaceae, као што су паприка, патлиџан, кромпир.
Бели лук и ротквице штите парадајз од црвене гриње, а црвени лук штити га од појаве болести. Бели лук штити и од пламењаче. Лук влашац такође одговара парадајзу. Кукуруз штити парадајз од удара ветра, али треба бити обазрив, пошто кукуруз такође одузима храниво биљкама парадајза. Зато кукуруз треба узгајати на одговарајућој удаљености. Кукуруз и парадајз имају заједничке штеточине, па зато треба избегавати садњу ове две културе у непосредној близини.
Зелена салата и спанаћ су добри због раног брања, чиме добијамо слободан простор за несметан развој расада парадајза. Купус, кељ, целер и парадајз се међусобно штите од напада штеточина, па их треба садити на истој гредици. Али, исто тако треба имати у виду да неке сорте парадајза не подносе купус и на то треба обратити пажњу. Када је у питању зачинско, лековито биље и цвеће, босиљак, нана, невен, кадифица, драгољуб, жалфија су најбољи избор. Уколико их посадимо поред парадајза, те биљке терају штеточине, побољшавају укус плодова, побољшавају имунитет биљке. Коприва побољшава здравствено стање биљака парадајза.
Као што постоје добре комшије, које треба узгајати заједно с парадајзом, постоје и биљне врсте које треба избегавати. На пример, кромпир и патлиџан припадају истој породици као и парадајз, имају исте болести и нападају их исте штеточине, због чега их треба избегавати као предусеве и не треба их узгајати у непосредној близини парадајза. Такође, треба избегавати паприку, а не треба узгајати парадајз ни у близини ораха. Коморач успорава раст расада парадајза.
Р.Д.Ј.
