Витак жбун, пореклом из Кине, формира јаке, усправне гране па је прави украс сваког простора. То је buddleja или летњи јоргован која је код нас позната и као лептиров грм или дрво лептира.
Овај грм, својим раскошним цветовима подсећа на јоргован. Име је добио по енглеском ботаничару Адаму Будлеју који га је први у Европу пренео крајем 19.века и од тада је омиљена листопадна и полузимзелена врста. Може да нарасте и до пет метара. Без њега врт једва може и да се замисли, јер он цвасти живих боја отвара управо у време када руже и перене праве паузу у цветању.
Препознаје се по дугачким сивозеленим копљастим листовима који су с наличја прекривени густим белим длачицама. Цвета у жутој и белој боји, различитим нијансама љубичасте и розе….па и шарено, тј. боја цвета се смењује током цветања. Цветови су сакупљени у гроздасте цвасти. Подсећају на класове и улепшавају околину све до краја септембра. Сам цвет има цеваст венчић који на врху завршава с четири латице.
Биљка је отпорна на мраз и болести, брзо расте, а пуну висину од пет метра достиже после четири – пет година. И људи од струке пуни су хвале за летњи јоргован. Он воли оцеђено земљиште и топла места која не морају да буду потпуно осунчана. Лако се и брзо шири саморасејавањем, па се може срести на необрађеној земљи и многим сувим местима, као што су пруге. Упадљив је и делује као солитер, у парковима, као жива ограда, али се може користити и за ивице у вртовима.
Нема великих захтева и добро успева на свим земљиштима. Воли сунчане и полусеновите положаје. Кад се добро укорени подноси и сушу, док јој од сувишне влаге може иструнути корен.
За бујније цветање летњег јоргована веома је важно орезивање и скидање прецветалих цветова. На младим гранама су крупнији и плодоноснији него на старијим. Он спада у жбуње које цвета лети и такве врсте треба јаче орезивати сваког пролећа тако што се напола одсеку најдебљи изданци биљке између два пупољка, а слабије гране до земље. На овај начин ће се стварати нови изданци и мноштво пупољака. Ако се не ореже, постаће превисок и слабије ће цветати.
Лако се размножава резницама. Довољно је у августу одсећи полудрвенасте гранчице дужине 15 до 20 центиметара, скинути доње листове, оставити само листове на врху посадити у башту на стално место. Без обзира на то да ли је беле, љубичасте, црвенорозе или жуте боје, сигурно је да ћемо се његовим многобројним цвастима радовати и ми, и лептири и бумбари.
