Бели лук се вади у фази масовног полегања надземне масе. Није препоручљиво да се сачека да се надземна маса у потпуности осуши. Тада ће се тешко вадити, луковице ће се „изгубити” на парцели, многе ће се мотиком или плугом пресећи… Поред тога, у случају да окиша, може доћи до ретровегетације, да се активирају клице из ченова и направи штета.
Јесењи бели лук би требало да је извађен још средином јула. Почетком августа на ред долази пролећни.
Због променљивог времена током пролећа и лета не би ваљало да се лук чупа. Како у ком региону, надземни део је већ сада слабије везан за луковицу, и ако се чупа, само би он остао у руци а луковица и даље у земљи. Због тога то треба радити уз помоћ мотике, или на већим површинама – плуга.
Извађен лук се суши на парцели или, ако се најави киша, покупи се и рашири у танком слоју у некој шупи.
Дан-два касније се чисти – одвајају се сувишни листови, одсецају корени и надземни део на коме се оставља десетак центиметара, или се комплетан остави за плетење венаца. Венци се обесе на промајно место, на селу су најбољи празни чардаци, и остави да се суши до бербе кукуруза.
Тек тада се скидају и уносе у просторију у којој ће бити заштићени од ниских температура и влаге.
Венци белог лука могу да се чувају и у градским домаћинствима.
У оставама се укуца неки дужи клин и на њега обеси венац, али тако да главице не додирују зид. Луку ваља оставити простор да ваздух кружи око главица.
Не заборавите: домаће сорте веома су тражене у иностранству, због процента етеричних уља који је три пута већи од оних из Кине.
Р. Д. Ј.
