Шаргарепа спада у другу од пет топлотних група поврћа, као и грашак, салата и црни лук. Сходно томе, може да се сеје и током првих дана новембра, посебно ако почетком овог месеца буде лепо време.
Одговарају јој плодна земљишта неутралне реакције. Квалитет земљишта има најважнији утицај на формирање правилног корена. Када он наиђе на камен или непропусан слој – рачва се и пуца. Добри предусеви за шаргарепу су махунарке, паприка, парадајз, купус, а лоши су коренасто и кртоласто поврће. После ње може да се гаји скоро све поврће. Најчешће се производи као друга врста у плодореду, после биљака обилно ђубрених стајњаком.
Производња на банковима, канали за наводњавање
Начин производње, односно сетве зависи од типа шаргарепе. Холанђани, који су најбољи произвођачи овог поврћа, доказали су да шаргарепу у типу „нантес“ треба сејати у шестореде банкове широке 120 центиметара, с размаком између редова 14 центиметара и растојањем између банкова од пола метра, док се оне у типу „флако“ и „флакер“, које имају крупнији корен, сеју у просте редове, на равној површини.
У баштама и на малим површинама, без обзира на тип, шаргарепа се најчешће сеје на банковима. Самим формирањем банкова омогућава се оптимална плодност, аерација и структура земљишта и стварају канали за наводњавање.
САМО ЗА СИГУРНОГ КУПЦА
Шаргарепа из овог рока сетве се вади обично у марту. Тада на тржишту још увек има довољно шаргарепе из хладњача и трапова. Због тога је у новембру ваља сејати само тамо где постоји сигурно тржиште. У овој производњи предност имају мале површине и баште из којих ће се млади корен брзо утрошити као свеж, за припрему салата, сокова и као храна за бебе.
Ово поврће се сеје на дубину од 1,5 до 2 центиметра. У зависности од температуре, ницање може да траје и до 20 дана. То је за овај рок сетве веома дуг период јер у нашим условима тада је за ову фенолошку фазу шаргарепе јако хладно. Баштовани који се у последњи час одлуче да посеју ово поврће то време скраћују тако што семе пре сетве наклијају или га јаровизују.
За наклијавање семе се стави у платнену врећицу и кваси умакањем у хладну воду сваких пет сати током једног до два дана. После намакања се оцеди и остави на температури од 18 до 20 Целзијусових степени, с тим што се за свако намакање користи чиста вода. Током овог третмана семе полако бубри и повећава запремину. Пре сетве га треба просушити да би се ницање олакшало и нормално наставило.
Семе у влажну земљу
Јаровизација семена нема везе са јаровизацијом биљака која утиче на њихово прорастање и цветање. На почетку овог процеса килограм семена се потопи у литар воде и држи на собној температури (15 до 20 степени) током четири-пет дана, односно док не почне клијање. Потом се преноси у фрижидер у којем је температура од 0 до 1 степен, и ту чува 10 до 15 дана.
Сеје се у влажну земљу. Када је почетак новембра сув, потребно је да се земљиште добро залије јер се тиме још више убрза ницање. Јаровизовано семе ниче седам до осам дана раније од нејаровизованог и четири-пет дана пре наклијалог.
Процес јаровизације семена не утиче на јаровизацију биљака. Утврђено је да шаргарепа може да се јаровизује само ако је формирала комплетну биљку, дакле, када развије корен и листове. Када таква нагло уђе у период ниских температура, може да се деси да, пре него што оформи задебљао корен, формира цветно стабло и процвета у пролеће, односно да се понаша као једногодишња, иако је шаргарепа двогодишња биљка.
С. Мујановић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
