Биљка линцура има латинско име Gentiana lutea, а њени други народни називи су енцијан, геницијана, сириштара, срдачица, срчаник, раван, равет. Без обзира како је зову, сви је веома цене. Изузетно је добра за стомак, умирује желудачне тегобе праћене грчевима, потпомаже боље варење хране, јача организам, чисти мокраћне канале, избацује цревне паразите и још много тога. Нарочито је цењен рецепт за чај од линцуре.
Линцура најчешће расте групно на пустим местима, међу грмљем, као и на планинским пашњацима и ливадама. Може да се препозна по лепим златножутим цветовима, који су спратно поређани на стабљици. Она је трајна биљка, висока и до 1,5 метара, с јаком шупљом и усправном стабљиком, на којој су смештени наспрамни, у дну стабљике седећи, широки, а према врху дугуљасти листови, с подземним дебелим и јако разгранатим кореном. За корен линцуре кажу да може да доживи и 60 година.
Најбоља је са Златибора
Треба је тражити на кречњачком тлу планинских пашњака или поред грмља на вишим планинским обронцима и у долинама, на брдским пропланцима, а успешно расте и међу камењем и на планинској црници. Налазимо је и на шкриљастим и гранитним земљиштима. Линцура са Златибора у свету је посебно позната, и сматра се за једну од најбољих.
У лековите сврхе користи се дуже од два миленијума, мада је њен хемијски састав упознат тек у прошлом веку. Али зато, у 2. веку пре нове ере, илирски владар Генциј линцуру је препоручивао као лек против куге и тако трајно остао упамћен кроз латински назив ове биљке. Због неконтролисаног брања након Другог светског рата, скоро до истребљења, данас је линцура законом заштићена. Зато, приликом вађења корена, главу корена са пупољцима треба вратити у земљу да би се омогућило даље размножавање ове угрожене биљне врсте.
Цветови линцуре су двополни, расту у пазуху листова и препознатљиве су жуте боје, а потпуно се развијају тек након шест до осам година вегетације биљке. Њен плод је специфични вишесемени тоболац. Постоји више врста, али биљка линцура жуте боје од давнина је позната као изузетно лековита. Помало је оштрог и одбојног мириса, такође и јаког, горког укуса, и то посебно њен корен.
Пре него што наведемо на које се све начине ова биљка као лек може употребити, важно је знати да она цвета од јуна до августа. У старим записима наведено је: “Кад вам не ваља желудац или јетра, треба пити линцурин прах у вину, па ће се јетра очистити, мокраћа потерати, глисте усмртити, умирити грчеве у стомаку и ојачати желудац“.
Никад кувати, само натапати
За лек се у јесен или у рано пролеће узима корен линцуре, и то увек од старијих биљака. Свежи коренови имају прилично непријатан мирис, док је мирис осушених ароматичан. Треба их брзо сушити. Ради што бржег сушења добро је корен исећи по дужини, нанизати и обесити на прозрачно место. После сушења треба да има жуту или црвеносмеђу боју. Састојци корена се налазе у великом броју лекова који се производе у апотекама и фармацеутској индустрији, али је такође изузетно важан и у народној медицини. У апотекама се углавном прави екстракт од линцуре, мешани горки чајеви, али и други препарати горког укуса.
Биљка линцура јача цео организам, подстиче рад жлезда, даје снагу, снижава ниво холестерола, јача мишиће, оживљава од несвестице, помаже у случају клонулости, изнурености и опште слабости, након прележане тешке болести, изнемоглости и колапса (тада се узима у облику вина, прашка, ракије, чаја и тинктуре). Од ње се припремају бројна пића и ликери, као и чувена ракија.
Наглашавамо да се линцура никад не сме кувати, али се може четири до осам сати натапати у води и потом пити. Овај изванредни напитак помоћи ће у отклањању сметњи у варењу хране, али је подједнако ефикасан и код других здравствених проблема. Линцура је тзв. горко средство, па ју је потребно конзумирати најмање сат времена пре јела. Ако је у било ком облику узимате након јела, може изразито неповољно да утиче на варење.
Осушени корен линцуре уситњен у прах користи се за посипање разних рана, за припрему чаја, као зачин итд. У фитотерапији се препоручује узимање само једног грама прашка од линцуре са мало воде или чаја, обавезно сат времена пре јела, и то највише до три пута дневно.
Још једно важно упозорење: особе које су осетљиве и имају појачану склоност ка крварењу из носа или желуца никако не би требало да узимају линцуру, ни у ком облику. Конзумирање ове биљке, која прија срцу и желуцу, препоручује се искључиво уз претходне консултације са фитотерапеутом.
У белом вину
Уситњен корен линцуре, 30 до 50 грама, треба потопити у литар белог вина. Остави се да тако стоји десет сати, а затим се процеди и пије по кашичица три пута дневно пола сата пре јела.
Чај против горушице
У два и по децилитра хладне воде треба ставити један грам корена линцуре да стоји четири сата. Сат времена пре јела треба попити шољицу овако спремљеног напитка. Иначе, овај чај је одличан против горушице, надутости и свих других болести желуца.
Изузетан антисептик
Десет грама линцуре прелије са сто милилитара 70-процентног медицинског алкохола – овако се прави изузетан антисептик.
Ракија која лечи
Корен ове биљке ужива велико поверење у народу. У планинским селима на Златибору, Тари, Златару и Голији свака кућа чува мало корена линцуре у ракији, која се даје болесницима који се опорављају од прележане болести. На обронцима ових планина некада давно живео је древни народ Илири. Њиховом краљу Генцију, који је ову биљку препоручивао као лек против куге, линцура дугује своје латинско име Gentiana lutea.
А, ево и рецепта за ракију са линцуром:
Педесет грама корена лицуре прелије се литром јаке ракије препеченице, добро затвори флаша, промућка и остави на тамном и хладном месту десет дана. Након тог времена процеди се и пије по једна ракијска чашица пре јела – ради подстицање варења и апетита, уклањање надутости и гасова и јачање организма у целини. Ова ракија је практично тинктура и веома је горког укуса. Пића која се производе од ферментисаног или дестилованог корена линцуре немају горак укус.
Мешавина против депресије
Чајна мешавина три биљке и то линцуре – 50 грама, пелина 20 грама и ангелике 30 грама, користи се као лек против депресије. Све биљке ваља помешати, па једну супену кашику смеше прелити шољом кључале воде, промешати, поклопити и оставити да стоји пет минута. Процедити и пити пола сата пре јела три пута на дан.
