Малина је и даље црвено злато из наших воћњака и извозна узданица Србије, али је, на жалост, и наша неискоришћена шанса. Иако су клима и земља у Србији као богом дате за малину, савремене плантаже које рађају и преко 30 тона квалитетних плодова још су изузеци наспрам мноштва екстензивних засада. Хладњачари диктирају откупну цену без договора са воћарима, а трговачке марже вишеструко су веће од оног дела колача који добијају произвођачи. Најзад, држава реагује само кад се малинари побуне и нема јасну политику према овој перспективној производњи. Тако се догађа да једне од најздравијих воћки нема на јеловницима школских мензи и вртића, а субвенционисана пољска малина иако је неквалитетнија, конкурише јој и на домаћем тржишту.
Ово смо чули, не у анализи стања српског малинарства у Привредној комори или Министраству пољоприведе, као што би се могло очекивати, него у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку, на недавној промоцији научне монографије „Савремена производња малине“ др Александра Лепосавића.
Посебна поглавља књиге др Лепосавић посвећује гајењу и заштити малине у органском поступку, па у заштићеном и полузаштићеном простору. Он издваја и бербу, транспорт свежих плодова и прераду малине у посебна поглавља своје књиге, доноси и календар радова у малињацима и оријентациони предрачун потребних средстава за подизање малињака.
Трећи у Европи, али…
По убраним количинама плодова, на европском континенту на првом месту је Русија, затим Пољска, Србија, Шпанија, Босна и Херцеговина…Међутим, највећа робна производња остварује се у Србији, јер се више од 95 % свежих и прерађениих плодова малине пласира на светском тржишту, наводи др Лепосавић у књизи. Додаје да је производња малине у Србији у периоду од 1981. до 2016. године имала изузетно вискору стопу раста. Након 2016. године, под утицајем тржишта, долази до великог пада цена у нашој земљи и велике дестимулисаности произвођача за улагање у засаде. Оваква тенденција негативно утиче и на квалитет плода, и на продајне цене, као и на укупну позицију наше малине на светском тржишту. А, савремена производња малине, поред одговарајућих агро-еколошких, техничко-орзанизационих и других услова, захтева и висок обим знања и обучености произвођача.
Јединствен природни лек
Плодови малине поседују уникатна хранљива и лековита својства, због чега се сматрају еликсиром здравља и дуговечне радне и физичке способности човека, истиче се у књизи др Александра Лепосавића. Лековити су сви органи малине: корен, стабло, лист и плод. Источна медицина их одавно користи у лечењу неплодности, полне немоћи, неурастенија и других психогених болести. Плодови служе за лечење астме, екцема, за заустављање повраћања, смиривање болова у желуцу, побољшање апетита код деце и реконвалесцената, екстрат плода активира панкреас на лучење инсулина и смањује садржај шећера у крви, а од лишћа, корена и сувих плодова праве се чајеви за лечење хемороида, лишајева, осипа и алергијских реакција, као и за јачање организма.
Биоактивне супстанце у малини смањују ризик од добијања појединих врста канцера, коронорних и срчаних обољења, улцера, можданог удара. Посебан је значај елагинске киселине из плода малине у сузбијању канцера, а највише је има у плодовима сорте Виламет. Она уклања слободне радикале из организма, спречава њихово везивање за ДНК и регулацију ензима значајних за метаболизам карцинома.
