ОДГОВАРА ЈОЈ СУПТРОПСКА КЛИМА АЛИ УСПЕВА И У СОБНИМ УСЛОВИМА
Биљка Алое вера је права ризница лековитих састојака, често је називају и „чудесна биљка“, а име је добила од „alloex“ што значи „сјајна горка супстанца“, док „vera“ на латинском значи „истина“. Гаји се у пределима где влада суптропска клима, али подноси и собне услове. У собним условима, лековита својства су умањена, али изглед њених листова и цвета су свугде подједнако очаравајући. Многи кажу да упија сву негативну енергију и делује смирујуће на наш организам. Познато је око 300 врста алоје, а само неколико њих има лековита својства. Највише их има Aloe Barbadensis Miller. Назив је добила по ботаничару Милеру и острву Барбадос где је пронађена. Ботанички припада породици љиљана на коју асоцира само цвет, мада пре личи на кактус.
Цвет је жуте или јаркоцрвене боје као код источног љиљана. Унутрашњи део листа – гел има преко 200 састојака потребних нашем организму, као што су минерали, витамини, ензими, шећери.
Прија јој светло и подноси сушу
Данас је Алоја вера врло популарна биљка и прилично лако се гаји у собним условима. Отпорна је на сушу и добро се сналази у различитим условима осветљености. Да бисте гајили ову бодљикаву, лековиту лепотицу најбоље је да купите матичну биљку у вртном центру или од пријатеља затражите да вам да пупољак-два. То су они сићушни пелцери који вире испод доњих листова, посадите их у посебне саксије и наставите да их негујете.
Када добијете своју алоју потребно је да јој пружите добре услове за раст. Прија јој светло, па је у старту треба поставити на место где има светлости, али где не пржи директно сунце. Не треба јој пуно воде, тако да је најбоље да се залива само када се горњи слој земље осуши. Ако је превише заливате, корен може да иструне. Такође, воли добру дренажу, па припазите да саксија има рупе на дну како би се вишак воде брзо могао оцедити.
Биљку је потребно пресадити када јој саксија постане тесна, или када се земља испости и остане без преко потребних хранива. Најбоље је да се пресади у земљу која се препоручује за кактусе у којој има доста песка. Она је је спорорастућа биљка и не захтева често пресађивање. Међутим, ако прерасте посуду, треба је пресадити у већу, али пре него што се убаци у нову саксију, мора се проверити корен и уклонити трули или оштећени делови. Листови су осетљиви и могу се лако оштетити па би требало да се избегава додиривање и употреба било каквих хемијских препарата. Једноставно, пажљиво се обришу влажном, меком памучном крпом.
Иако не захтева додатно ђубрење, како би алоја била здрава и јака, ваља је по некад прихранити органским ђубривом. Најбоље је да се користи компост од бананине коре и воде. Такође, припазите на штеточине које могу да заразе ову биљку, а најчешће су црвени паук и лисне ваши. Ако их откријете направите благу сапуницу и њоме опрскајте алоју.
Сок од Алое смањује оксидативни стрес
Сок од Алое вере је богат извор антиоксиданата, који помажу у борби против слободних радикала и смањују оксидативни стрес и ризик од хроничних стања као што су дијабетес, болести срца и рак. Он је одличан извор витамина Ц, А, Е, бета каротена, фолне киселине, калцијума, магнезијума, а једна порција чистог сока од Алое вере од око 250 мл садржи 8 калорија, мање од једног грама протеина, шећера и масти, три грама угљених хидрата, два грама влакана, висок ниво магнезијума, који је витална хранљива материја за нерве и мишиће.
Како припремити сок од Алое вере
Сок од ове биљке може се купити у већим супермаркетима широм земље, обично је у мањим флашама помешан с водом да би био мање густ, има га и у продавницама здраве хране и биљним апотекама. Али, он може лако да се направи у сопственој кухињи. Узмемо један лист Алое вере с биљке и исечемо зашиљене ивице са страна. Затим пажљиво расечемо покожицу на равној страни листа и извадимо из њега гел. Он је јестиви део ове биљке. Ради се пажљиво, мора да се уклоне сви трагови покожице с листа јер она даје горак, непријатан укус. Гел се стави у цедиљку и испира под текућом водом како би се уклонила горчина, а затим се убаци у блендер и блендира док не постане гладак. Тада се додаје вода, док се не постигне жељена густина. Резултат је свеж напитак чистог укуса.
Пише: Светлана Мујановић
