ВИОЛЕТА ЖИВКОВИЋ 30 ГОДИНА ГАЈИ ЈАГОДЕ
Виолета Живковић (50) из Шантаровца код Јагодине већ 30 година гаји јагоде, а од пре пет година је почела пластеничку производњу. У другој половини априла креће берба и нада се да ће и ове године приноси бити добри.
– Моја породица је најпре гајила јагоде на отвореном, затим смо почели са фолијом и системом кап по кап за наводњавање и прихрану. Решили смо да почнемо са пластеницима, пре свега због заштите, а и због цене. Више се исплати – почиње причу Виолета Живковић.
Важна је припрема земљишта пре садње
Живковићи су и на отвореном и у пластенику мењали сорте како би видели која им највише одговара и која се највише исплати. На крају су дошли до закључка да им је за гајење у пластенику најбоља алба тако да сада само њу имају.
– Клери и асиа јесу слађе сорте у односу на албу али, нису отпорне, немају адекватну чврстину и мање рађају. Алба се показала као најбоља. Рана је сорта, међу најранијим по времену сазревања, има крупан плод, чврст, сјајан и веома лепо изгледа. Отпорна је на већину болести. Има велику родност. У књигама пише да рађа од 1 до 1,2 кг, али да би се то десило услови морају да буду оптимални. Ипак, просек је око 700 гр по биљци, а имали смо и до 1 кг. Плодови знају да буду изузетно крупни, од 20 до 50 гр. Обично у једном килограму буде нешто више од 20 плодова. Даје добар принос и у другој години и добро подноси транспорт. Једина мана, ако је то мана јер све зависи од укуса, јесте мало киселкаст укус – објашњава Виолета.
Јагода се за пластеничку производњу сади од краја јула до краја августа, у зависности од временских услова.
– Ми смо садили и јула и августа али и септембра. Пошто смо додали још један пластеник, чак смо посадили и у фебруару ове године. Што се раније посади, има већу родност. Не би требало да се сади на земљи на којој су пре тога били кромпир и паприка, због болести. Важна је припрема земљишта пре садње. Потребно је орање, тањирање и фрезирање. Треба ставити стајско ђубриво, али га је сада много тешко наћи јер има све мање стоке у нашим крајевима. Пошто нисмо имали довољно стајског, ставили смо и НПК 16:16:16. Праве се банкови, па преко иде фолија. Раније смо машински развлачили фолију, задњи пут ручно. Радили смо на дворедној фолији, седам у метар, сада радимо у једноредној фолији због проветравања, да биљке не буду близу једна другој, пет у метру. Наводњавање је кап по кап. Ако се добро нађубри нема потребе за додатном прихраном до пролећа – истиче наша саговорница.
Прихрана преко листа и преко система кап по кап
Расад производи сама а има га и за продају.
– На пролеће се ради чишћење, обично током фебруара. Биљка тада има од 7 до 10 листова, уклањају се листови и остаје само неколико у средини. Ова мера је важна, јер се листови суше и лепе за фолију па могу да проузрокују болести. Зато морају да се уклоне. После чишћења се ради заштита. Прво је плаво прскање фунгураном. Али ако је хладно онда се сачека јер када је хладно нема болести. Затим се користе инсектициди због ваши, црва, заштита од пепелнице. Штити се и корен који може имати разна обољења. Сада има разних нових болести. Ја се сећам раније, док смо гајили на отвореном, тих болести није било – каже Виолета.
Обавезно је и прихрањивање. Прихрана иде преко листа и преко система кап по кап. За прихрану Живковићи користе монтроник, то им се показало као најбоље. Третира се у току вегетације и у цвету против трулежи.
Проветравамо пластенике свакодневно и због влаге, и због оплодње да би ушли инсекти, баш ако је изузетно хладно, онда су затворени. Крајем фебруара обично покривамо пластеник. Ако кренемо раније, креће раније и вегетација. Када је фебруар топао, као што је било ове године, крајем марта и априла, када биљка буде у цвету или плоду, дешава се да буду ниске температуре па долази до деформитета плода. Биљке не измрзавају у пластенику али дође до деформитета плода од хладноће. Зато није препоручљиво рано покривање. Када крене биљка потребно је свакодневно отварање, од цветања до брања, јер се ствара влага, трулеж. Обично ујутро отварамо, а увече затварамо. Значи потребно је сваки дан обилазити пластенике – истиче Виолета.
Зарада није лоша, али мора да се ради
Наша саговорница каже да јагода у пластенику цвета крајем марта или почетком априла, а бере се у другој половини априла, обично од 20. априла. Месец дана траје берба.
Беремо моја свекрва и ја. Углавном успемо да стигнемо све саме. Пластеници су дужине сто метара и имамо око 2.000 биљака. Продајемо на велико. Водим рачуна о прскању и каренци. Неупоредиво се више прска на отвореном па зато више волим да радим пластеничку производњу. Али нема пуно јагода у пластеницима, јер су велика улагања. За један пластеник од 30 метара потребно је најмање 500 евра. Ми сами производимо расад, а ко купује има још више улагања. Проблем је и радна снага која се тешко налази. Млади нису заинтересовани за гајење јагода. Ја сам као дете помагала родитељима да узгајају јагоде. Навикла сам то да радим. Не бих могла да прескочим годину, а да не посадим јагоде. Међутим, моја деца нису заинтересована, а тако је и код других млађих људи. Зарада није лоша, али мора да се ради. Сваки посао је захтеван и тежак, али је важно да се нешто воли – поручује Виолета.
Живковићи сваке године саде јагоде, мада имају и двогодишње биљке.
– Након бербе, ако остављамо за наредну годину мора да се прска против корова, да се уради шишање, а то се ради отприлике јуна и јула. Треба рећи да се јагоде током целе године одржавају – истиче наша саговорница.
Прошле године, каже, цена на велико била је 400 динара по килограму. Цена је годинама иста, а све је поскупело, од фолије до ђубрива.
Некад је постојао откуп и није било увоза
Цео овај крај, на старом путу Јагодина-Крагујевац био је познат по узгоју јагода, нарочито села Драгоцвет, Шантаровац, Шуљковац и Ковачевац. То је било пре 40-50 година. Тада је постојао откуп, а добро се продавало и на пијацама у Јагодини и Крагујевцу. Тада није било увоза воћа, није било толико маркета и сви су куповали на пијаци. Садила се само домаћа јагода.
Некада је свако домаћинство у нашем селу гајило јагоде. И то на великим површинама. Из године у годину производња се смањивала. Ове године само три домаћинства гаји јагоде у пластеницима, а на отвореном више нико. Има неколико разлога. Ниска цена откупа, рат у Украјини, јер више нема извоза у Русију и, на крају, временски услови који су све лошији за ово воће. Све је више киша, кад им време није, па долази до обољења. Болести се јављају без обзира на заштиту и прскање – истиче Виолета Живковић.
Пише: Јелена Лукић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
