БАЦАМО НАЈБОЉЕ ДЕЛОВЕ ПОВРЋА
Лишће поврћа које бацамо пуно је витамина, минерала и фитонутријената. Поједино је чак и здравије од самог поврћа, које га носи „на леђима“. Нутриционисти и заљубљеници у здраву исхрану слажу се да лишће многих повртарских култура треба да уврстимо у јеловник, иако код нас то није уобичајено.
– Традиционално, од пролећног поврћа, једу се перца младог лука, першун се обилато користи, али зато се лишће младе шаргарепе готово увек баца. Данас, ово лишће ужива статус суперхране, те се некад стиче утисак расипништва, када оно заврши у канти, јер се неправедно третира као отпад – испричао нам је својевремено велики познавалац лековитости биљака, Љубиша Симовић из Горњег Милановца.
Ове делове поврћа најбоље је јести сирово, поготову у пролеће, када је организму потребан опоравак и детоксикација, Али, одлично је и у куваним јелима или као здрава грицкалица.
Листови кафиола су пуни влакана и добри су за правилан рад црева. Препуни су калцијума и гвожђа. Могу да се додају у чорбе, па чак и да буду основа за потаже. Лишће пржено на маслацу има одличан укус. Листови могу да се попрскају уљем и сољу, а затим се кратко пеку у рерни на 200 степени, чиме се добија хрскава и укусна грицкалица која је добра и здрава замена за чипс. Користе се и у свежем стању, уместо салате у сендвичима.
Лишће репе, код нас познатије као бела ротква, као и корен, обилује витаминима Ц и Б, манганом, калијумом, бакром и фолатима. Ова купусњача добра је за дигестивни тракт, јер помаже избацивању токсина из дебелог црева и жучи. Снижава крвни притисак и помаже кардиоваскуларном систему.
Црвени плод пролећних ротквица углавном служи као додатак салатама или за декорацију јела, а обиље лишћа које се добија у везици се баца, иако је богато гвожђем те га треба користити у лечењу анемије. Обилује витаминима Ц и Б, фосфором и цинком. Оно је одлично и за пролећну детоксикацију организма после зимских месеци. Добро опрано лишће може да се користи у салатама.
За лишће шаргарепе кажу да садржи више витамина К него било које поврће, а витамина Ц има више у њему, него у корену. Због калијума ова намирница има помало горак укус, али то није разлог да се лишће баца. Горчина се ублажава кувањем или у свежем стању у комбинацији са соком од јабука. Треба га додавати у супе и чорбе, јер је одличан чистач јетре.
Стабљике блитве скоро сви бацају. Користи се углавном зелена маса овог поврћа, а бели или црвенкасти део, у зависности од сорте, заврши у канти за отпатке. Међутим, стабљике садрже влакна, аминокиселине магнезијум, гвожђе, фолну киселину и витамине А, К, Ц и Е. Блитва која има љубичасто-црвену стабљику богата је каротеноидима.
Додаје се у чорбе, пеку се у рерни или као прилог месу динста се на луку и додаје кромпир.
Лишће цвекле је потпуно јестиво и веома здраво због обиља витамина Ц и полифенола који спречавају упале. Једна порција свежег лишћа од цвекле надокнађује половину препоручене дневне дозе витамина А, који је антиоксиданс растворљив у мастима. Овај витамин важан је за репродуктивни и имунолошки систем.
Кажу да је лишће цвекле здравије чак и од самог корена шаргарепе, а сасвим сигурно од спанаћа. Лишће је мање горко од блитве, а садржи више гвожђа од спанаћа.
Листови броколија имају више бета каротена, витамина А и осталих фитонутријената, него главица. Листови могу да се беру и пре него што главни плод стигне за употребу, па чак и после бербе. Наиме, листови овог поврћа се обнављају после резања.
Млади листови могу да се једу свежи у салатама и смутијима. Листови средње величине одлични су за сармице, могу се кувати, пржити, па и спремати на роштиљу.
Пише: Биљана Ненковић
