– Некада су дворишта сеоских кућа била незамислива без ружичастих хортензија, посебно они делови у врту у којима је била хладовина с мање светла, где су ретко успевале руже, зевалице, шебоји… Полако су их потиснуле неке нове врсте као што су дрвенасти љиљани или божури, претежно набављане у иностранству. Међутим, оне су се поново вратиле на „велика врата“ – каже Зора Дајић, инжењер хортикултуре, коју смо недавно срели на изложби цвећа у београдском парку „Мањеж“. Том приликом нагласила је да се лети, кад код многих биљака започне фаза мировања у цветању, хортензије представљају у пуном сјају, лоптастим, тањирастим, купастим или кружним облицима цветова, који могу бити бели, ружичасти, плави, љубичасти и црвени, у зависности од врсте, али и киселости земље у коју су посађене.
Најчешће гајене
Од стотинак врста, код нас се гаји неколико, а најпознатије су: сеоска, тањираста, храстолика, пењачица и листопадни жбун.
– Сеоска (Hydrangea macrophilla) је прекрасан листопадни жбун висок до 150 центиметара. Цветови су привлачне лоптице разних боја и комбинација.
– Тањираста (H. serrata) је назив добила због пљоснатих ружичастих и плавих цвасти. Добро се комбинује с другим цветним жбуновима.
– Храстолика је жбун висок до два метра на коме се од средине лета појављују бели цветићи благог мириса сакупљени у пирамидалне цвасти. Код нових сорти цвет је у почетку бео, да би касније попримио ружичасту или рубин црвену боју. Листови обликом подсећају на храстове, а у јесен поприме пурпурно црвену или наранџасту боју. Када листови отпадну, остају атрактивне прецветале цвасти.
– Пењачица може да се пење уз зид куће, као пергола или да пуже по земљи. Помоћу хватаљки може достићи и неколико метара. Без потпоре ће расти као жбун висок до два метра. Од јула до септембра могу се видети бели цветићи у облику звездица из којих се шири слаткаст мирис. Листови су у јесен жути. Током зиме ову хортензију красе црвени изданци.
– Листопадни жбун (Х. арборесценс) нарасте и до три метра. Цвета од јула до септембра, а одговара јој сунчани или полусеновити положај.
Изворна боја цвета је бела или ружичаста, а плава и љубичаста се добијају када се у земљу у време пупољака неколико пута дода супена кашика стипсе. Плава настаје и додавањем у воду за заливање мастила за наливпера. Хортензија белих цветова не мења боју, увек је иста без обзира на састав земље и заливање. Скоро све су без мириса с крупним, јајастим зеленим листовима.
Хортензија (Hydrangea), што значи воден, пореклом је из Јапана, а у Европу је донета пре непуна два века. Велики број врста су грмови високи до три метра, неке су пењачице, али и мала стабла. У нашим крајевима то су раскошни грмови високи стотинак центиметара, који врту дају пуноћу, лепоту… За празне вртове препоручује се бела хортензија која даје рустичан, нежан изглед. Снежнобеле „главице“ украс су од јула до септембра. Отпорна је на мраз и хладноћу до минус 40 Целзијусових сепени. Ипак, треба бирати топле зидове, сунчана и влажна места.
– Најбоље успева на влажним и полусеновитим местима, па је треба посадити у врту која је пре подне осунчан, а после подне у сенци – каже наша саговорница. – Воли хумусна, благо кисела и влажна земљишта (мочварна биљка), без креча, богата гвожђем, и због тога је неопходно додати мало гвоздене струготине или уситњеног дрвеног угља. Воли воду, а најбоље је да се залива у јутарњима сатима кишницом или одстајалом водом, а прихрањује специјално припремљеним ђјубривом за хортензије.
Цвета бујно само ако се не орезује превише. Довољно је уклонити суве гране, па биљку мало проредити да би имала довољно ваздуха, а прецветали и суви цветови скидају се изнад пупољака. Ако се ореже до земље, процветаће за годину дана.
Поступак размножавања хортензије је веома лак. Одреже се зелена резница дуга петнаестак центиметара, па доњи део умочи у хормон за ожиљавање. За двадесетак дана она ће се укоренити, па кад мало одрасте може се пресадити у посебну саксију. Прве зиме саксије с резницама држе се на хладнијем месту у кући, а у пролеће пресаде у башту. Иначе, старије биљке пре зиме треба заштитити нагрнутом земљом или покрити сламом.
Хортензије се саде у групама, као солитери у мањој башти,као жива ограда, али и уз ивичњаке. Гаје се и као собне биљке, али и на балконима и терасама. Веома ефектно делује у вази као резани цвет.
Д. Радивојац
Добро јутро број 544 – Август 2017.
