KAKO SPREČITI PUCANJE I PROPADANJE PLODOVA
Velike količine padavina i vlažnosti zemljišta i vazduha loše utiču na voće, posebno jagodu, trešnju i višnju, ali i šljivu, iako ona kasnije sazreva. Usled obilnih padavina dolazi do pucanja plodova, što kasnije dovodi do truljenja i rezultira lošim kvalitetom voća, plodovi postaju i neupotrebljivi, a oni koji ne istrule u potpunosti teško mogu da se plasiraju na tržištu.
Osim zaštite pesticidima veoma je važno voditi računa i o ishrani biljaka, a hranljive materije koje su im neophodne dozirano im dodavati. Kako bi se smanjio rizik od pucanja plodova, biljkama je neophodan kalcijum. To je element koji biljke izuzetno teško usvajaju, jer same ne mogu da ga apsorbuju preko korena. Nedostatak kalcijuma se najčešće manifestuje u vidu gorkih pega kod jabuke, pucanja plodova kod nektarine, breskve, trešnje, pojave mrkih pega kod paradajza i paprike. Jedinstveni simptom nedostatka kalcijuma za sve biljke je nedostatak čvrstine plodova. Bez dovoljno kalcijuma, oni su mekani, brzo propadaju čak i pre, a najčešće posle berbe.
Kalcijum se mora dodavati folijarno, kako bi plodovi mogli direktno da ga usvoje. Ako se aplikuje kroz korenov sistem, postoji mogućnost da se jedan deo ne usvoji, jer je on izuzetno nepokretan, kako u zemljištu, tako i u biljkama. Tako, kada kalcijum jednom uđe u list, on vrlo teško prelazi u plod. Zato, nanošenjem direktno na plod obezbeđuje se dovoljno da bi plodovi zadržali očekivanu čvrstinu.
Kalcijum se folijarno nanosi i kod voćarskih, i kod povrtarskih biljaka. U zavisnosti od gajene biljke, najčešće se dodaje na svakih 7 dana, kao na primer kod jagode i borovnice, dok se kod jabuke, kruške, dunje, breskve, nektarine, kajsije, višnje, trešnje i šljive folijarno, prskanjem, dodaje prvi put u precvetavanju, a kasnije svakih 20 dana, sve do berbe.
Vlaga takođe pogoduje razvoju bolesti i štetočina pa su tako ugrožene i sve ostale voćne vrste. Negativan uticaj vlage na plodove voća ispoljava se prvenstveno na ravnijim terenima i zemljištima težeg mehaničkog sastava, gde se voda duže zadržava. Poslednjih godina sve češća je pojava obilnih padavina u periodu kada voće dozreva ili je u punom porastu, a prate ih i velika temperaturna kolebanja što dodatno ugrožava njihovo zdravlje, odnosno ubrzava pucanje pokožice.
Tople i blage zime takođe doprinose pojavi bolesti, posebno bakterioza, za koje ne postoji adekvatna zaštita, te plodovi voća pucaju i postaju neupotrebljivi za svežu potrošnju. Izuzetno je važno da se ne preskaču tretmani hemijskim preparatima uz strogo poštovanje karence.
Piše: Dipl. inž. Snežana Jović, PSSS Kuršumlija
