Температура
Краставац има повећане захтеве за условима успевања, јер потиче из тропских предела југоисточне Индије. То значи да има велике захтеве и за температуром, и за влажношћу ваздуха.
Минимална температура клијања је 12 степени и она се односи на директну сетву на отвореном. То значи да кад у сетвеном слоју земљишта, на дубини до 7 цм, температура буде барем 12 степени Ц, може да почне сетва на отвореном пољу. Крајем априла, на пример, та температура бива тек око 9 степени, а евентуални хладни таласи држе је још неко време ниском.
Оптимална температура за клијање и ницање је 25 до 30 степени, и овај податак нам је од изузетног значаја при производњи краставца преко расада, без обзира на то да ли се расад производи за пластенике или за отворено поље. То значи да ће се у клијалиштима одржавати температура на овом нивоу, како би краставац никао за четири дана, а након тога се износи и шири у различите облике и типове заштићеног простора са додатним загревањем, за производњу расада у наредне три до четири недеље.
На 10 Целзијуса зауставља раст
Занимљиво је да краставац зауставља раст на 10 степени Ц, на тој температури одбацује и цветове, а до уништавања надземног дела биљке може доћи већ на температури од -0,5 степени Ц. Ове температуре могу да се појаве до краја друге декаде априла, али понекад могу да захвате и трећу декаду, па чак и прву половину прве декаде маја. Да не би дошло до оштећења, без обзира на то да ли је производња на отвореном пољу преко расада или директном сетвом семена, неопходно је обезбедити непосредно покривање биљака агротекстилом. Неки произвођачи крећу са сетвом 5 – 6. априла, да би их затекао хладни талас.
Ако је краставац поникао, а није заштићен агротекстилом, велике су шансе да мора да се пресеје. Семе има изузетно високу цену, што значи да оваква грешка значајно поскупљује производњу. Зато је јако важно познавање захтева краставца, како би се избегле критичне фазе.
Светлост
Краставац има веома бујну вегетативну масу, с примарним, секундарним и терцијарним врежама на којима се налазе веома крупни листови, који имају веома добру фотосинтетичку активност. То значи да нема превеликих захтева за светлошћу, поготово у заштићеном простору. У предзимском, зимском и ронопролећном периоду, кад је дан јако кратак с веома малим интензитетом светлости, краставцу, за разлику од парадајза и паприке, није неопходно додатно осветљење. У производњи у рано пролеће, у пластеницима тунелског типа додатна светлост такође није потребна, а у производњи на отвореном пољу потребе за светлом регулишу се величином вегетативног простора.
Влага
За разлику од светлости, краставац има јако велике захтеве за земљишном влагом, али и за ваздушном влагом. Захтева до 80 посто пољског водног капацитета земљишта, и то је једна од пољских врста која има највеће захтеве за земљишном влагом. Најповљнија влажност земљишта је око 70 % ПВК, што значи да му је потребно 90 до 150 литара воде по м2 за два месеца гајења. У почетку су заливања ређа и с мањим количинама воде, а касније, нарочито у плодоношењу и берби, тражи заливање сваких 4 до 5 дана, у зависности од врсте земљишта и начина гајења.
Краставац такође захтева веома високу влажност ваздуха и она се у пластеницима и стакленицима одржава на нивоу од минимум 90 до 95 %, док се то на отвореном пољу постиже сталним наводњавањем, гајењем у биљним кулисама, гајењем у заштићеном простору на отвореном пољу, а тај простор штите и посејане високе културе, као што је кукуруз, сунцокрет, које не дозвољавају смањење релативне влажности ваздуха.
Ветар
Биљка краставца је јако осетљива на ветар, па повртари за њено гајење треба да бирају површине које су заштићене од ветра. Потребно је да се од стране одакле најчешће дувају ветрови, посеје неколико редова кукуруза. Нарочито је за краставце опасан топли ветар који у року једног дана може цели насад „спржити“, тако да биљке у почетку буду жуте, а касније се осуше.
CO2
Краставац повољно реагује на повећану концентрацију угљендиоксида у ваздуху, који код здравих и нормално развијених биљака интензивира фотосинтезу, а у условима узгоја на отвореном и узгоја на фолији, лишће и вреже могу искористити повећану концентрацију CО2 у приземном слоју ваздуха који настаје разградњом органског ђубрива.
Земљиште
Ова повртарска култура захтева средње лака до средње тешка земљишта, високе плодности, дубока, добрих водних, ваздушних и топлотних особина, врло пропусна, с ниским нивоом подземних вода, значајно испод 80 цм, и захтева неутралну реакцију, пошто јако лоше реагује на базна и кисела земљишта. За гајење краставаца најбоља су дубока, плодна и растресита земљишта, богата органским материјама, са pH од 5,5 до 6,5.
Р.Д.Ј.
