…Хектар кромпира кошта од минимум 6 до 8 хиљада евра. Десет хектара кошта од 60 до 80 хиљада евра и произвођач кромпира, било раног, средње раног, средње касног или касног, нема простора да не слуша савете струке, јер губитак може да га уништи…
Кромпир је, по речима професора Жарка Илина, сада углавном у различитим облицима и типовима заштићеног простора без додатног загревања. Тренутно су, за производњу раног кромпира, услови идеални, дужине дана, температуре у току дана и ноћи. Ако се овако време настави очекује се најраније вађење раног кромпира у трећој декади априла месеца, па све до половине маја, када ће пристићи рани кромпир са садњом од петнаестог марта до десетог априла, уз непосредно покривање биљака агротекстилом.
– Тај агрил, и у производњи у различитим облицима и типовима заштићеног простора, али и у производњи раног кромпира на отвореном пољу, је заштита од мразева. Односно, ниских температура које се јављају у другој половини треће декаде марта, поготово прве декаде априла месеца – објаснио је значај агрила професор Илин, наглашавајући да смо у периоду од тридесет година, у осамнаест, имали мразеве почетком априла месеца.
– Од тридесет година у неком референтном периоду је осамнаест година са мразевима у првој половини прве декаде априла месеца, а свега дванаест година без мраза у првој половини прве декаде априла месеца. Мразеви у том периоду се крећу на нивоу од – 1, – 2, -3, па чак 2003. и 2013. су се кретали на нивоу од – 6 до – 9 степени. Пошто ми не знамо шта нас чека у другој половини марта и првој декади априла, препоруке професионалним произвођачима је да поштују агротехничке рокове, али да исто тако и за производњу у различитим облицима и типовима заштићеног простора без додатног загревања, пототово у производњи раног кромпира на отвореном пољу, обезбеде довољне количине релативно јефтиног материјала, такозваног агрила, који онда служи за непосредно покривање младих биљака, пониклих младих биљака кромпира у различитим облицима и типовима заштићеног простора или кромпира који је почео ниче из садње са отвореног поља – рекао је професор, додајући да је агрил лаган материјал и не оптерећује лист кромпира.
– Агрил је врло лаган материјал, седамнаест или деветнаест грамски, што значи на листу кромпира као да се налазе капљице воде. Порозан је, беле боје. Пошто је порозан пропушта директно сунчево зрачење, дакле онај видљиви део спектра неопходан за успешно раст и развитак кромпира, али је посебно важно да пропушта и инфрацрвене зраке, који су топлотни зраци, пропушта испод агрила и загрева слој ваздуха. Део инфрацрвених зрака се одбија о део земљишта, стабла, листова, али не може да изађе испод агрила и на тај начин подиже температуру испод агрила за читавих 4 до 4,5 степена што је сасвим довољно да заштити тек поникле младе биљке од јачих мразева у првој половини прве декаде априла. Поготово током прве декаде априла, па све тамо до краја друге декаде када у појединим годинама може бити и снега као што је то било пре две или три године. Значи, та производња младог кромпира треба почети са садњом у другој половини марта а завршити до отприлике прве декаде априла – навео је Илин, док са производњом физиолошки зрелог кромпира за јун треба кренути са садњом у другој половини треће декаде марта месеца јер тада нема опасности од ниских температура.
– Са производњом физиолошки зрелог кромпира за свежу потрошњу у другој половини јуна, током јула па све до октобра, односно за складиштење и чупање, са садњом треба кренути у другој половини треће декаде марта месеца и исту окончати до половине априла месеца. У том периоду, ако је садња, нема опасности од ниских температура, односно мразева и кромпир ће тада ницати у другој половини треће декаде маја, чешће првој половини прве декаде јуна, што зависи од температуре, светлости, влажности земљишта и низа других фактора. И најраније сорте, у том случају, пристижу за вађење у другој половини јуна, првих дана јула, током јула, августа, па све до септембра, октобра месеца – ове мере повртари морају да поштују, уколико желе добар принос, без финансијских губитака.
-У интересу им је да слушају савете струке, јер је производња кромпира изузетно скупа. Најмањи кикс доводи до огромних губитака, зато они слушају и гледају да примењују најновије технологије, поготову у заштити од ниских температура, високих температура у летњим месецима, негативних ефеката амбиотичког стреса, затим исхране, спровођења редовних мера неге и заштите од болести и штеточина. Скупе препарате за заштиту од проузроковача болести штетних инсеката, корова рационално примењују према препорукама струке. То су препарати најновије генерације, користе се само баш кад мора, у дозама које су препоручене како би произвођачима производња била што рационалнија. Хектар кромпира кошта од минимум 6 па до, чак, 8 хиљада евра. Десет хектара кошта од 60 до 80 хиљада евра и произвођач кромпира, било раног, средње раног, средње касног или касног, нема простора да не слуша савете јер губитак може да га уништи – закључио је професор Жарко Илин.
Текст: Зорица Драгојевић
