Зимски дани, тамни и хладни, на почетку занимљиви у ишчекивању белих пахуља брзо засите наша срца. Наша чула тада траже трачак сунца, топлоту и први пупољак. Када беле кровове и сиве облаке замене гране препуне жутих миришљавих грудвица, сигуран је знак да је зимској чаролији дошао крај. Мимоза је весник пролећа који најављује нове и ведрије дане.
Мимоза, на латинском Acacia dealbata, спада у род Acacia из породице махунарки и бобова. У свету постоји више од 300 врста мимозе које воде порекло из Аустралије. На нашим просторима узгаја се тек 20-ак врста.
Воли благу, подноси континенталну климу
Читаве дрвореде ове биљке можемо видети дуж ривијере Боке Которске и Херцег Новог. Стабло мимозе расте и до 14 метара у висину, цвета од јануара до марта. Успева на песковитом тлу, а температуре испод -5° Целзијуса ће биљку измрзнути и њене жуте бобице претворити у тамне и увенуле. Мимозе су изузетно нежно цвеће. Када примети и најмању сметњу, затвара листиће и отвара их тек након 15 до 20 минута. Њене гране се не секу, него ломе.
Отпорна на температуре до -10° Ц, мимоза успева на отвореном подручју с благом и умерено топлом климом. Ако биљку униште мразеви, обично никне из матичне биљке и ствара густиш танких стабљика.
Иако мимоза воли благу и умерену климу, успева и у континенталним подручјима, где се може узгајати у зимским вртовима или стакленицима. Осим топле климе, мимоза воли песковита и силикатна земљишта, јер садњом на кречњачком земљишту мање цвета, слабије расте, а листови почињу да жуте.
Опрашивање ветром је ретка појава због тешког полена и чињенице да биљке акације не стварају толико поленових зрна колико се обично налази код биљака које се опрашују ветром.
Семе сребрне акације или мимозе сеје се у марту у контролисаним условима у стакленику, док се саднице саде на отвореном крајем пролећа или почетком лета, када прође опасност од мразева. Врло је важно да су и семе и садница на топлом све док биљка не постане довољно јака за борбу с хладним зимама и смрзавањем тла, а тада могу поднети температуре и до -10° Ц, уз зимску заштиту тла малчем.
Заливање без ђубрења
Ако се мимоза узгаја у посуди за балкон или терасу, њен мирис ће се ширити чим се отворе први цветови. Заправо, у подручјима с оштрим зимама, боље је садити мимозу у посуде, како би се грм могао преко зиме унети у затворен простор. Стабла мимозе која се узгајају у посудама захтевају редовно заливање, које би током зиме требало да буде умерено. Лети и у случају врућег времена, препоручује се заливање увече, како се избегло да вода одмах испари. Нема потребе за додавањем ђубрива, јер мимози није потребно, чак ни након садње у посуде. Једноставно малчирање је довољно и спречиће испаравање воде и раст корова.
Стабло мимозе мирује током зиме. У мировању, одрасла биљка, као што смо већ рекли, може преживети температуре до -10°Ц, док мраз и смрзавање тла може озбиљно оштетити младице већ на -1°Ц. Након престанка мразева, биљка поновно почиње да развија лишће и цвета.
Мимоза означава поштовање, доноси срећу у послу и љубави. Ова жута лепотица, нежна и мирисна, симбол је сигурности, самопоуздања и љубазности. Уколико је њен цвет златножут, симболизује раскош и моћ. У говору цвећа, овај цвет носи поруку верне љубави.
У старом Египту ова биљка је означавала поновно рођење, иницијацију, бесмртност и невиност. У хебрејској митологији акација је свето дрво, од кога се граде храмови и представља живот по највишим моралним принципима.
Свеједно је да ли ћете се одлучити за мали венац који ћете окачити на врата свог дома или за мирисни букет насред стола. Можда ћете пожелети само да миришите на мимозу, али не пропустите да с њом у живот унесете веселост, живост и нови почетак. И узмите ову жуту гранчицу, јер пролеће на мимозу мирише.
Добро друштво многим биљкама
Мимоза има симбиотски однос с одређеним бактеријама у земљишту које стварају избочине на корену и везују азот. Део овог азота користи сама биљка, док други део користе друге биљке које расту у њеној близини, због чега је идеална култура за садњу уз многе друге биљне културе, као што је маслина. С обзиром на то да мимоза воли сушна и врућа подручја, у већини случајева се сади уз биљке које не захтевају пуно воде и заливање, као што су смиље, дрен, жутика, леска, зимски јасмин, јоргован, планика, шимшир, рузмарин, мирта и ловорвишња. Од трајница најбоље ће се слагати са камеником, чуваркућом, зечјим ушима и пампас травом, а од зачина с ориганом, тимијаном и мајчином душицом. С обзиром на величину дрвета, мимоза се сади уз оскорушу, ситнолисну липу и чемпрес.
Мимозине занимљивости
Акације су углавном жбунови или мања стабла који расту на сушним и сунчаним позицијама. Обично нарасту до 12 метара висине, иако неке врсте могу достићи и до 20 метара и 90 центиметара у пречнику дебла.
Многе врсте имају зелене, перасте листове који су густо збијени на гранама и стварају утисак велике папрати. Врсте које расту у сушним пределима имају редуковане листове који се састоје само од вертикално спљоштених лисних дршки без лишћа.
Имају миришљаве цветове облика грашка, углавном жуте, понекад љубичасте или црвене боје. Цветови су с великим бројем дугачких прашника и смештени у густим гроздастим цвастима на крају гране.
Цветају од децембра до марта, али има и врста које цветају у јуну и јулу, па и оних које цветају неколико пута у току године.
Плод акације је сува махуна, дугачка и попуњена смеђим или црним семенкама које могу преживети у јако лошим условима, па чак и након пожара врло лако проклијају.
Размножавају се семеном или резницама, а данашњи култивари се често производе и калемљењем.
Имају кратак животни век. Највећи број врста живи између 15 и 30 година.
Многе врсте се саде у циљу спречавању ерозије и везивања песка, јер имају снажан коренов систем.
Имају способност брзе регенерације након пожара или сече.
Гаје се као декоративне врсте, њихово дрво има примену у индустрији намештаја. Осим тога, компоненте издвојене из свих делова биљке користе се у фармацији, козметичкој индустрији и медицини.
Семе и млади изданци користе се у азијској кухињи за припрему разних супа, омлета и карија. Американци воле да конзумирају ликер направљен од цветова акације. Листови акације су важан извор хране за камиле, козе, жирафе и стоку.
С обзиром на то да је мимоза фиксатор азота, то значи да је добра за оштећено земљиште, на којем неће успешно расти пуно других биљака, али ако их посадите као пратећа стабла у воћњаку, она може да значајно повећаи принос воћа.
