Aко се тврдња да је први чокот винове лозе на Фрушкoј гори засадио римски цар Марко Аурелије Проб у 3. веку може оспорити Домицијановом забраном виногрдарења у римским провинцијама из 1. века, што говори у прилог томе да је та благородна биљка на овим просторима гајена чак два столећа раније, неспорна је чињеница, и за то постоје материјални докази, да је тек са доласком тог народа на наше поднебље и она доспела овде. Тако барем кажу резултати досадашњих археоботаничких испитивања. Притом се, наравно, мисли на култивисану винову лозу, а не дивљу коју срећемо и данас на најразличитијим теренима, посебно поред воде, какву су и наши преци у праисторији јели, што потврђују пронађени и анализирани узорци. Дивља лоза користи се у исхрани од неолита, од појаве првих ратара и сточара на овим подручијма, од пре 7.000 до 8.000 година, али је таква да се од ње не може никакво вино направити.
– Немамо за сада никакве доказе да се винова лоза код нас гајила пре доласка Римљана, око 18. године пре нове ере када су они дошли у Панонску низију, преузевши је од Келта – каже археоботаничар Александар Медовић из Музеја Војводине. – За Келте се веровало да би могли бити први који су овде узгајали лозу, али они су више били пивопије. За то имамо материјалне доказе. Поседовали су чак и праве пиваре, попут примерка пронађеног у Чарноку. Чак су и римски писци, када описују Келте, спомињали да немају винову лозу, него нешто што личи на пиво. Код нас за сада нема никаквих доказа за узгајање те биљке у келтско доба, а то је 300 до 400 година пре нове ере до доласка Римљана. Да ли ћемо доћи до таквих налаза, отворено је питање.
Вино се пило и пре Проба
„De vita caesarum“ назив је дела у којем аутор Гај Светоније Транквил пружа доказе за тврдњу да је лозе на овом подручју било и пре Проба.
„У години када је јефтиног вина било у изобиљу, а житарица мало, он (Домицијан) је проценио да је претерано узгајање винове лозе узорк запостављања осталих усева, стога је забранио даље сађење винове лозе у Оталији и дао наређење да се смањи број чокота у осаталом делу царевине за најмање једну половину, али овај указ никад није супио на снагу“.
Пронађене посуде у Јабучју код Лазаревца, међу њима и познати вински пехар из 1. века, такође су доказ да је вина било пре Проба. У прилог томе говори и налаз угљенисане семенке винове лозе на локалитету Хртковаца из 1. или 2. века. И семенке нађене на локалитету Гамзиград припадају култивисаној виновој лози, а остаци амфора из Сирмијума јасан су знак да се за потребе римских царева који су ту поникли и живели вино чувало у њима. Чак и плоча с мотивом римске богиње Либре у 2. веку нове ере, пронађене у Чортановцима и уграђене у фасаду Виле Станковић, на којој је богиња приказана омотана виновом лозом, доказ је појаве лозе пре Проба.
Необрађени налази на Петроварадинској тврђави
Медовић, који се једини бави археоботаником у Србији, каже да у Аустрији има нешто доказа да је у то доба на тамошњем простору узгајана винова лоза и да се с наших бронзанодобних локалитета, иако су добро одрађени археоботанички, очекивао такав налаз, али за сада без успеха. Необично је, каже он, да се код Келта који су дошли код нас с подручја Француске, потом запутили у пљачкашки поход до Грчке, и вратили се у Панонску низију, не налазe трагови култивисане винове лозе, него конзумације пива. Но, Медовић напомиње да Фрушка гора није била предмет археолошких ископавања, осим Петроварадинске тврђаве, на којој су она обављена пре више од деценију и по, али ти налази нису још обрађени.
Откривање колекције од 120 примерака пресованих листова винове лозе са гроздовима у хербаријуму Андрије Волног из 1797, најстарије ботаничке збирке у Србији која се чува у Карловачкој гимназији, приликом њене рестаурације, заштите и дигитализације, навело је групу стручњака из наше земље, али и иностранства, међу којима су Александар Медовић, др Милица Рат с новосадског Природно-математичког факултета и молекуларни биолог проф. др Миодраг Грбић с Универзитета Вестерн Онтарио у Канади, на размишљање о томе да се отпочне ДНК анализа семенки винове лозе с ових простора.
– Древна ДНК може допринети развоју не само виноградарства, већ многих других области – истиче Медовић. – Добар пример за то је сарадња с Институтом за ратарство и повртарство, у коме су схватили да је процес оплемењивања биљака врло значајан, јер се протоком времена изгубило нешто од аутентичности биљака, које су се пре свега деформисале. На овај начин враћамо се у прошлост да видимо шта смо то изгубили. Пре свега размишља се о томе како промене климе утиче на биљни свет и како да им се прилагодимо.
Неугљенисане семенке као историјски записи
По Медовићевим речима, из семенки може изузетно велики број података да се сазна уз помоћ древне ДНК.
– Када говоримо о виновој лози, том методом можемо закључити које су сорте овде узгајане, одакле су дошле, које утицаје су претрпеле, да ли су се услед тога мењале, како се развијало виноградрство… – уверава нас наш саговорник. – Најбитније је да нађемо неугљенисане семенке винове лозе, како бисмо могли да урадимо анализе. То је мој задатак у овом пројекту који смо започели и за који не знамо када ће се окончати и куда ће нас одвести. На мени је да пронађем по целој Србији неугљенисане семенке. Постоји шанса да се нека семенка не угљенише, а да ипак преживи, да се не распадне, мада је угљенисање најбољи начин да се сачува, јер је у том облику не нападају ни гљивице нити бактерије.
Археолошка ископавања, тврди Медовић, могу да унесу дозу скепсе када је реч о датирању, одређивању времена настанка налаза. Да би се избегла могућност релативне грешке, у одређеним случајевима биће потребна и C14 анализа, која прецизније може да одреди време из којег потиче семенка.
Револуционарни истраживачки потез
Каже да археоботаника нема сазнања ни о лози из средњег века. Као разлог наводи чињеницу да се арехеоботаници није придавао значај. И семенке из тог периода људске историје с подручја Новог Сада предмет су његовог интересовања. Претпоставља да су у 14. и 15 . веку Цистерцити узгајали на Фрушкој гори лозу и да је то била сорта фурминт. По доласку Турака мало се променила ситуација. Фрушкогорски рејон пао је у заборав, а уздигао токајски регион.
– Прикупљамо материјал, и то је прва фаза у овом подухвату – објашњава Медовић. – Почео сам анализу угљенисане семенке из Лесковца, која је стара око 4.000 година. Другим речима, могло би се казати да припада пероду када је виноградарство почело да се развија код нас. То је прва семенка гајене винове лозе и за то је потребно урадити C14 анализу да бисмо били сигурни да није дошло до мешања материјала, па да то није можда семенка из римског периода.
Овај тим ће се након првог летошњег састанка у Сремским Карловцима, поново срести у мају следеће године. У питању је револуционаран потез на нашим просторима, који може да утиче не само на виноградарство, него и историјска сазнања, али намера је да се истраживање прошири и на регион, што би свакако обогатило резултате.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
