Пише: др Александар Лепосавић
Пре неколико година у Србији и земљама окружења завладала је права помама за аронијом, за коју до тада већина људи није ни чула. Шта је уствари аронија, којој врсти је најсличнија и у чему је њена тајна, ако је уопште има? Какав квалитет носи, какве су њене особине, које врсте постоје и на које је болести осетљива?
Аронија је биљна врста скромних захтева према земљишним и климатским чиниоцима средине и подједнако добро успева у низијским пределима наше земље, као и на већим надморским висинама. Такође, добро успева и на сиромашнијим и киселим, као и на земљиштима бољих производних карактеристика. Може се гајити и на рекултивисаним и земљиштима на којима је дошло до одређеног загађења, јер аронија, у односу на друге биљке, у ткиву дрвета, листу и плодовима мање акумулира тешке метале и токсичне материје. Није осетљива ни на измрзавање, а лако се гаји и у влажним условима у којима је онемогућено гајење другог воћа. Отпорна је на већину болести и штеточина, па чак и уз примену редукованих мера неге и одржавања засада, редовно и обилно плодоноси током дужег низа година.
Ново изневерено очекивање
У Србији су многи кренули с узгојем ароније. Међутим, у последње време о њој се све слабије прича. Шта се десило са засадима ароније, није тешко погодити. Већ је речено да аронија нема посебних захтева у погледу погодности одређеног подручја за њено успевање и без проблема се може гајити на читавом подручју Републике Србије, без разлике да ли се ради о низијским пределима или о високим планинама. На жалост, аронија је само једна у низу кампања којима је у прошлости била изложена јавност у нашој земљи. Због тога смо према броју преварених произвођача новим видовима производње у земљама окружења, заузели неславно прво место.
Многи се више и не сећају запуштених фарми пужева, којих је на територији наше земље било више од 1.500. Следећа кампања у коју су наши, најчешће, новопечени произвођачи поверовали, била је вертикални систем гајења јагоде. Ређали су се нојеви, чинчиле, бруснице, леске с тартуфима, а у веома дугом периоду сви скупа смо били изложени невиђеној промотивној кампањи позитивног утицаја коришћења ароније на здравље људи. Уз све ово, посебан акценат је стављан на лакоћу гајења ове биљке и немали финансијски ефекат, остварив већ у првим годинама после садње. Осим лепо припремљених презентација и солидне зараде промотера у свим побројаним кампањама, скоро да и не постоји произвођач који је осетио благодети „лаке” зараде, без много напора и труда.
Подсећања ради, производња ароније у нашој земљи почетком осамдесетих година прошлог века организована је у фабрици „Таково“ у Горњем Милановцу. Тадашњи колегијум „Такова“ је, у жељи да појефтини производњу сокова, организовао увоз и садњу ароније на 30-ак хектара, од чега је половина површина посађена у оквиру фирме, а половина у кооперацији с произвођачима Таковског краја. Највећа достигнута производња с ових површина износила је 180 тона, а тадашња цена за килограм плода ароније износила је 25 до 30 динара. У исто време плодови дивље боровнице у откупу су плаћани 100 динара, а такав однос на светском тржишту влада и данас. Производња ароније је некако одржавана све до чернобиљске катастрофе, после које су, због неисплативости, све плантаже искрчене или запуштене.
Запуштени засади
Слично је и са засадима овог воћа, подигнутим у претходних 10 и више година. Позитивни ефекти промотивне кампање благотворног дејства коришћења плодова и производа од ароније изостали су оног момента када су плантаже ушле у период веће родности и када су, због мале потрошње на домаћем тржишту, поједини произвођачи престали, не само да одржавају своје засаде, већ и да беру плодове у њима. Ово је посебно изражено у прошлој години, када је за потребе бербе било отежано проналажење радне снаге. То је подстакло одређени број произвођача да за ту намену употребе машинске бераче, стране или домаће производње, при чему су се због примењених модификација, мањих димензија и боље прилагођености конфигурацији терена у засадима боље показали домаћи берачи. На тај начин, у великој мери су смањени трошкови производње, при чему се није доводило до смањења квалитета плода или наношења оштећења биљкама.
С обзиром на интензитет кампање и посађене површине у нашој земљи, још увек постоји неколико воћара који своје плантаже одржавају уз минимална улагања. На жалост, највећи број произвођача је или искрчио, или у потпуности запустио засаде овог воћа. Основни разлог томе је непостојање тржишта, како домаћег, тако и страног. Чињеница је и да светско тржиште захтева количине које се годинама нису мењале. Посебно је симптоматично да је, за разлику од другог јагодастог воћа коме је за време трајања ситуације везане за корона вирус, као што су малина и боровница које су доживеле огроман раст тражње, код ароније она тек незнатно порасла. И код нас је ситуација слична и поједини произвођачи су, само захваљујући преради, најчешће у домаћој радиности пласирали одређени део производње кроз продају сока или других производа.
Није лако одговорити на питање да ли је држава препознала евентуални потенцијал и помогла пољопривредницима да уложе у аронију или је све сведено на приватну иницијативу. Дуго времена у нашој стручној пракси није постојало интересовање за увођење ароније у производњу. То су искористили произвођачи и продавци садног материјала који су агресивном кампањом „убедили” велики број људи, од којих највећи број никада није имао контакта с пољопривредом. Помоћ државе се у то време огледала у субвенционисању набавке садног материјала, а та помоћ је и данас присутна кроз одговарајућу уредбу Министарства пољопривреде наше земље. Без обзира на то, у задње три-четири године скоро да није било заинтересованих за подизање нових плантажа, што је и очекивано, имајући у виду огромну дестимулисаност људи који су у ранијем периоду подигли засаде и њихове проблеме у пласману производа од ароније.
Плодови који не траже складиште ни фрижидер
Плодови ароније су богат извор витамина Ц, А, Б комплекса, К, шећера, органских киселина, пектина, флавоноида, антоцијана, полифенола, танина и других корисних материја. За разлику од другог воћа, берба овог воћа се може пролонгирати на дужи временски период, јер стајањем на жбуновима плодови не губе на квалитету. Чињеница је и да се због опорости укуса плодови ароније ретко конзумирају у свежем стању и углавном се користе прерађени у сокове, џемове или желирани.
Прави избор за окућницу
Због свеукупне ситуације и проблема у пласману плодова и производа од ароније, ова воћна врста се због своје скромности и ниског нивоа улагања у производњу може препоручити за окућничко гајење и производњу за сопствене потребе у једном домаћинству. То је посебно значајно у време надолазеће кризе и поскупљења свих елемената производног циклуса за већину биљних врста, што је код ароније сведено на минимум. Потребно је порадити и на промоцији позитивних карактеристика коришћења плодова и производа од ароније. За те намене нису потребна велика улагања и довољно је искористити све већу забринутост савременог човека за очување здравља, а велики број истраживања у свету и код нас је показао да свакодневно конзумирање, чак и малих количина производа од ароније у великој мери доприноси побољшању опште здравствене и физичке способности људи.
