Аронија је последњих година све цењенија и траженија у нашој земљи. Гаји се и у околини Петровца на Млави, пре свега због великих могућности за прераду, а производи од ове воћке веома су тражени, највише због њене бројних позитивних својстава по људско здравље.
А какав је овогодишњи род ароније и да ли су неповољне временске прилике утицале на количину и квалитет плодова, питали смо Дарка Бранковића са Пољопривредног газдинства Бранковић из села Бусур код Петровца на Млави, који се бави производњом и прерадом ароније.
Пастеризација без конзерванса
Бранковићи гаје аронију на око 50 ари и прерађују је примењујући природну пастеризацију, без додатака препарата за конзервацију. Тако добијају чист матични сок ароније, џем који се меша и комбинује са домаћом шљивом и ликер који је по укусу јединствен на нашем тржишту. Производе и ракију, коју пеку у домаћем, традиционалном казану од чисте комине ароније, без додатака других ракија. Наш саговорник каже да су на аронију, као и на друге воћне културе, утицали овогодишњи неповољни временски услови.
– Овогодишњи род је веома слаб количински, али квалитет плодова ароније није подбацио. У фази цветања нису били оптимални временски услови, тако да је принос смањен на неки минимум, где могу таман да се покрију трошкови рада. На квалитет преосталог рода временске прилике нису утицале, јер је веома добар проценат шећера и бобице су сочне – изјавио је Дарко Бранковић за “Добро јутро”.
Сама аронија, сем што воли воду у врућим деловима лета, није захтевна за узгој. Не третира се никаквим препаратима. Једина штеточина која је напада јесте рутава буба, која може на веома лак и ефикасан начин, без икакве хемије, да се сузбије. Бранковићи користе “негро” бомбоне потопљене у воду, које распореде у пластичним боцама по њиви. Бубе привлачи мирис и саме се утапају.
Како Дарко каже, највећи проблем произвођача ароније је несигурнан пласман и све већ временска нестабилност. Наглашава да они успевају да продају сву количину, али око тога морају доста да се потруде.
Пише: Тања Пролић
