Воћна мушица, Drosophila suzukii, потиче из Јапана, а у Европи је откривена 2010. године. Понеке мушице насељавају презрело воће, док женке могу да полажу јаја у тек заруделе или зреле плодове, тако да њихова ларва може бити присутна и у воћу које се износи на тржисте. Обично бирају тамно обојено воће, а дебела (јача) покожица плода може да их одбије. На већу удаљеност ова мушица се шири транспортом плодова, а са воћке на воћку и из засада у засад прелеће. Не преноси се садним материјалом, јер је ово првенствено штеточина плодова, са којима прелази велика растојања.
Карантинска штеточина
У нашој земљи ова мушица је на карантинској листи штетних организама. Због тога се спроводи посебан надзор да би се рано открила, контролисала, и што је могуће више смањиле значајне економске штете на биљкама домаћинима, а то су углавном слатке вишње, брескве, шљиве, боровнице, јагоде, малине, купине, смокве, јабуке, крушке, винова лоза. У нашој земљи су прошле године откривене и у плодовима зове, дивље купине, д`анарике и других дивљих врста, по увратинама и око воћњака.
Одрасле мушице су веома ситне, свега нешто дуже од три милиметра, мужјаци имају тамне пеге на предњим крилима, а женке карактеристичну тестерасту легалицу. Јаја су бела, ретко дужа од пола милиметра, ларве су беличасте, а лутке црвенкастосмеђе. У свом животном циклусу једна женка положи око 600 јаја. У исти плод јаја може одложити неколико различитих женки, тако да се у само једном налази 60 до 70 ларви.
У идеалним условима, у нашој земљи мушица може имати 12–16 генерација, а животни циклус код нас у повољним условима траје седам-осам дана. Презимљују одрасли на заштићеним местима. Женке постају активне неколико дана пре мужјака, када су температуре изнад 10 Целзијусових степени. Оптималне температуре за развој су од 20 до 30 степени. На оним вишим од 30 мужјаци постају стерилни. У повољним условима женка може бити активна целе године. Она непрекидно тражи плодове који сазревају, а позната је као штеточина здравих и неоштећених плодова који имају танку покожицу. Изузетно назубљеном легалицом је зареже, испод ње положи јаја, а ларве настављају развој у плодовима у којима проводе цео живот и ту су практично недоступне хемијским препаратима.
Штете пред бербу, али и после ње
Ова штеточина може причинити велике штете на воћу непосредно пре, али и после бербе. Чим се испиле, беличасте ларве крећу у дубину плода и разарају његову унутрашњост. Плодови постају мекани и губе тржишну вредност, врло брзо пропадају, а на њих се накнадно населе и различити секундарни паразити (гљиве и бактерије), који узрокују трулеж, тако да су штете стопроцентне.
У нашим условима дрозофилу треба пратити од априла до краја октобра, иако се лет може регистровати и раније, али и касније, но тада не изазива штете јер нема плодова воћака. Воћни засади који могу бити угрожени и у које треба постављати клопке јесу засади јагоде, трешње, малине, купине, боровнице, винове лозе, брескве, нектарине, кајсије…
Азијска воћна мушица већ је направила велике штете у нашим воћњацима и виноградима, те, како смо сазнали од др Драгице Јанковић, руководиоца покрајинске Прогнозне извештајне службе за заштиту биља, нашим воћарима и воноградарима преостају једино механичке мере борбе. Ни један инсектицид, за сада, код нас нема дозволу за употребу у заштити од ове напасти, а због напада пред зрење и скривеног начина живота, ларве су практично недоступне хемијским препаратима.
– У свету већ постоје разрађене мере заштите хемијским препаратима, али пошто је Drosophila suzukii за нас новија штеточина, било је потребно време да урадимо детаљне прегледе свих воћњака, винограда, али и шума на територији Војводине, откријемо станишта, поставимо огледе и разрадимо методе заштите – каже др Јанковић.
Изловљавање одраслих мушица најбоља заштита
До тада ваља испоштовати све препоруке стручних служби са терена, и применити неопходне агротехничке мере заштите које су за сада једино могуће. Ваља, што је могуће раније, уклонити биљне остатке – закопати, уништити, из таквих засада ништа не компостирати већ спалити заједно са коровом, плодове детаљно обрати, што је могуће раније, труле или оне са видљивим оштећењима од ларви скувати у казану директно у воћњаку и бацити. Ускладиштене плодове ваља чешће прегледати, издвајати оштећене и одмах и њих скувати.
За сада најважнија мера заштите је изловљавање одраслих мушица. То се ради клопкама које се постављају директно у воћњаке, на сеновита места и висину од метар и по, већ од марта и држе до краја вегетације.
Мушицу привлаче многа испарења, укључујући и она из сирћета, вина, квасца и плодова воћа. Због тога се од њих и припремају мамци. Јабуково сирће се користи зато што је прозирно, лако се добија и спречава буђ. Мамци засновани на квасцу – једна кашика сувог квасца, 4 кашике белог шећера и 2 шољице воде – привлачнији су од јабуковог сирћета у раној сезони. Међутим, неповољно је то што је мамац са квасцем непрозиран и примерци у њему се могу брзо разложити. Касније у сезони, смеша винског и јабуковог сирћета (60:40) је много атрактивнија од мамца са квасцем или чистог јабуковог сирћета. Додаје се и једна кап течности за судове, која разбија и разређује површину раствора, па мушице потону.
Како смо чули од др Јанковић, код нас су лане мамци припремани од црног вина, јабуковог сирћета и неколико капи детерд`ента. Они се улију у пластичне флаше, до половине запремине, она се затвори, а на зиду, на отприлике три центиметра испод чепа, избуше се четири симетрична отвора пречника пет милиметара кроз које мушица улази. По ивицама воћњака мамци се постављају на размаку од два-три, а у унутрашњости на пет метара.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
