Poljoprivredni proizvođači iz Bačkog Gradišta nalaze se u nezavidnoj situaciji. Usled nevremena, jakog olujnog vetra praćenog gradom, štete na prinosima su ogromne, a kod voćara čak i nemerljive, jer će se gotovo sigurno odraziti i na narednu proizvodnu godinu.
Među onima koji su loše prošli je i Norbert Čeh, koji na tri i po hektara uzgaja kruške. Zasad je podigao pre tri godine i na njegovom placu nalazi se 7.500 stabala mladog zasada sorte karmen i viljamovka, kao i 800 stabala starog zasada sorte pakams.
Veći deo voćnjaka pokriven je protivgradnom mrežom, koja je plodove spasila od uništavanja. Ipak, olujni vetar, za koji se procenjuje da je duvao jačinom od oko 70 kilometara na čas, praćen gradom, načinio je velike štete u delu voćnjaka koji nije bio pokriven protivgradnom mrežom.
“U toku je berba karmen krušaka, dok će viljamovka će na redu biti za dobrih mesec dana. Šteta koju smo pretrpeli je ogromna. Viljamovku je led potpuno upropastio. Ona će sada jedino moći da se iskoristi za rakiju, ni za šta drugo. Posmatrano po tonama, po sorti smo izgubili između 7 i 10 tona. Verovatno ćemo imati štetu za iduću godinu, jer je grad oštetio rodne pupoljke, koji bi trebalo dogodine da donesu plodove. Tek za dva-tri meseca ćemo videti kolika će nam biti šteta”, kaže Norbert Čeh.
Kako se ova situacija ne bi ponovila, on planira da dogodine i na preostalom delu parcele podigne protivgradnu mrežu.
Ratarima prinosi manji i do 70 odsto
Štetu su pretrpeli i ratari u Bačkom Gradištu. Braća Dejan i Aleksandar Varga obrađuju više od 200 hektara zemlje, na kojoj uzgajaju suncokret, kukuruz, soju i pšenicu. Sve kulture, osim pšenice, pretrpele su štetu usled koje će prinosi biti manji od 10 do 50 odsto.
“Najviše je pogođen suncokret, jer je on najbliži žetvi. Grad je udarao u glave i lomio štapove. Soja je takođe pretrpela najveću štetu. Lišće joj je otrešeno, mada polako počinje da se obnavlja. U kojem procentu će to biti, verovatno nikad nećemo znati. Možda bi situacija bila još gora da nije bilo tog grada, kiše i promene vremena”, kaže Dejan Varga.
Grad je uništio listove i mahune soje, ali su se na pojedinim parcelama one zadržale na stabljici. Visina štete, kaže naš sagovornik, između ostalog, zavisi i od momenta setve ove kulture.
“Onaj ko je soju ranije posejao imaće veću štetu, nego onaj ko je to učinio kasnije. Na toj koja je ranije posejana bilo je mahuna i one su otrešene zajedno sa lišćem. Prinos soje će, u zavisnosti od parcele, biti manji od 10 do čak 70 odsto. Kukuruz će možda i najbolje proći. Svaki klip je dobio od tri do pet udara i na tim mestima je počeo da se kvari. Sreća je što je kod nas led bio sitniji. Mislim da će tu šteta maksimalno ići do 40 odsto”, kaže Varga.
Braća Varga u prethodnih desetak godina u kontinuitetu osiguravaju svoje useve. Međutim, u poslednje dve godine zbog promenljivih uslova kod osiguravajućih kuća, kao i variranja proizvodnih cena, osigurali su samo pšenicu na određenim parcelama, kaže naš sagovornik.
“Osigurali smo samo one njive za koje znamo da unazad desetak godina česće dobijaju led. Ovo je prvi put u poslednjih desetak godina da nismo osigurali sve parcele. Na stanovištu sam da treba osiguravati. Nije to neki izdatak, koji bitno menja ekonomsku računicu, ali ljudi poslednje dve godine gledaju da uštede svaki dinar”, zaključio je Dejan.
Zorana Ljubojev
