Текст: Биљана Ненковић
Бео, ружичаст или пурпуран, багрем мирисом и раскошном крошњом никога не оставља равнодушним. Багрем (Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво, на нашим просторима веома распрострањено, које расте самоникло у природи и лако се размножава. Али, ретки су они који ће сами посадити ово дрво на имању, јер нису довољно упознати с предностима које пружа. Код нас је најчешћи бели багрем, а његова култивисана садња може донети вишеструку економску корист.
Пореклом је из Америке, а у Европу је стигао почетком 17. века. Донео га је Жан Робин, баштован и мисионар с француског двора. По њему је род багрема добио име Robinia, а pseudoacacia значи лажна акација. Други називи за багрем су акација, бела багрена, бели багрем, бело дрво, робинија, краљево дрво или капинка. Од давнина је имао широку примену и велики економски и еколошки значај о којем се у последње време поново прича. Сади се у шумским комплексима, поред путева, као ветрозаштитни појас, на међама њива, у парковима.
Брзо расте и не бира подлогу
Мање је познато да није нужно чекати да се багрем сам размножи у природи, већ је могуће произвести саднице из семена и потом засадити свој, култивисан багремар. Или једноставније је купити већ готове саднице. Милан Арсић из села Бачина код Варварина је повртар, али се бави и производњом садница багрема. Годишње произведе око 200.000 комада. Претходно сакупи око 100 килограма семена по багремарима.
Рецепт за слатко
Потребно: 1/2л воде, 60 грама латица багремовог цвета, 1кг шећера, кесица лимунтуса.
Латице ставите у кључалу воду и кувајте десетак минута. Додајте шећер и кувајте као свако друго слатко, док не постане веома густо. У готово слатко сипајте лимунтус и оставите да пусти још који кључ. Скините га с ватре, скините пену, покријте мокром крпом и оставите да преноћи. Сутрадан слатко сипајте у тегле.
