NOVA OPASNA BOLEST LUBENICA I DINJA
Ako lubenice i dinje, koje se gaje kao povrće, a konzumiraju kao voće, u Sremu i ne zauzimaju najveće površine, sremački bostan je kažu najslađi. Međutim, poslednjih godina na njihove njive se uselila jedna nova bakterija koja prouzrokuje novu bolest poznatu kao mrljavost lubenica i dinja, a protiv koje su i ovi prekaljeni proizvođači nemoćni.
Kakva je to bolest i kako se boriti protiv nje – pitali smo Žaklinu Mladenović, savetnicu za zaštitu bilja u PSS službi u Smederevu?
S bakarnim fungicidima početi od rasada
– Ova bolest je još uvek nepoznanica kada je u pitanju naše područje. Radi se o karantinski štetnom organizmu za Republiku Srbiju, čije se prisustvo strogo kontroliše – upozorava inženjerka Mladenović – Prouzrokovač ovog oboljenja je karantinska fitopatogena bakterija Acidovorax citrulli. Poznato je da su bakterijska oboljenja specifična i komplikovana za zaštitare, jer za hemijsku zaštitu postoje samo preventivni preparati.
Pokazalo se da su ovoj bakteriji najosetljiviji domaćini lubenica i dinja kod kojih se simptomi bolesti pojavljuju podjednako intenzivno na plodovima, listovima i vreži, dok se kod ostalih biljaka iz porodice tikvenjača, a to su krastavci, tikve i tikvice, simptomi javljaju samo na listu.
Znaci bolesti na lubenicama i dinjama mogu se uočiti u svim fenološkim fazama razvoja. Na rasadu se javljaju vlažne pege na naličju kotiledona, a kada je zaraza jača bakterija može izazvati i njegovo propadanje.
Da rasad ne bi propao, jer ovo nije jeftina proizvodnja, valjalo bi ga, kako preporučuje ova inženjerka Mladenović, obavezno preventivno zaštititi nekim od fungicida na bazi bakra.
Kada bakterija zarazi već razvijene biljke, tada se na starijim listovima lubenice duž lisnih nerava uočavaju lezije svetlo do tamno braon boje. U toku vegetacije ovi simptomi, koji se registruju na listovima, mogu se pobrkati s znacima zaraze od antraknoze i crne truleži lubenice. Treba znati i da neke zaražene biljke mogu ostati bez simptoma po vegetativnim delovima i onda se prve mrlje zapaze tek na plodovima.
Plodovi su najosetljiviji dve – tri nedelje posle cvetanja. Na njima su prvi znaci da je ova bakterija zarazila lubenice sitne vodenaste pege prečnika nekoliko milimetara, koje se brzo šire u veće pege nepravilnog oblika. Za nekoliko dana celokupna površina ploda može biti pokrivena tamno – zelenim masnim lezijama, odnosno udubljenjima. One su obično uočljivije pred sazrevanje plodova. Kasnije postaju nekrotične i dovode do pucanja ploda. Često se iz ovih pukotina oslobađa beličasti bakterijski eksudat, da bi, u poslednjoj fazi zaraze plodovi počeli da trunu.
Na plodu dinje simptomi su slični. Prvo se javljaju sitne vodenaste, a zatim mrke ugnute pege, pa sledi pucanje kore, trulež i propadanje.U kasnoj fazi inficirane plodove nasele saprofitni organizmi posle čega kora puca, a plod truli i propada.
Zaraza se prenosi semenom
Kako smo saznali od inženjerke Mladenović, izvor zaraze bakterijom A. citrulli je bolesno seme. Patogen može da se održi u zaraženom semenu nekoliko godina. Iz njega iznikne zaražen rasad, a sa njim se bakterija prenosi u polje. U nekim slučajevima izvor bolesti su zaražene samonikle biljke iz porodica Cucurbitacae. Na otvorenom polju ili u rasadnicima bakterija se širi vodom preko zalivnih sistema, ukazuje ovaj stručnjak.- Započinjanje novog ciklusa bolesti moguće je i preko obolelih plodova koji propadaju i ostaju na parcelama, ostavljajući zaraženo seme u zemljištu. Ova bolest se ne prenosi vektorima, a bakteriji odgovara toplo i vlažno vreme tokom sezone. U takvim uslovima bolest se brzo širi i može prouzrokovati i totalnu štetu u usevima dinja i lubenica.
Kako smo već napomenuli, biljke koje zaraze bakterije se teško mogu izlečiti. Zbog toga svi stručnjaci predalažu da se štite preventivno, pre nego što dođe do zaraze.
Da bi se izbegla zaraza, inženjerka Mladenović predlaže da se poštuju preventivne mere. Kao prvo, da se za setvu koristi zdravo i deklarisano seme otpornih ili barem tolerantnih sorti, da se rasad, proizveden iz takvog semena redovno i temeljno pregleda kako bi se u pravo vreme uočile eventualno obolele biljke. Prilikom proizvodnje rasada potrebna je dezinfekcija pribora za rad, kontrolisana vlažnost i temperatura, kao i minimalna manipulacija biljkama. Sledeći korak je da se iz okruženja rasada, a kasnije i rasađenog bostana, uklone sve samonikle biljke iz porodice Cucurbitacae. Važno je i da se poštuje plodored od najmanje tri, a poželjno je i pet godina. Kada se završi berba trebalo bi sve biljne ostatke pokupiti i parcelu zaorati.
– Ovo su uobičajene mere zaštite od svih, ne samo karantinskih već i redovnih bolesti koje izazivaju parazitne gljive i bakterije – kaže naša sagovornica – Za zaštitu od ove bakterije specifična mera je preventivno prskanje preparatima na bazi bakra od cvetanja pa do zrenja. Interval prskanja zavisi od meteoroloških uslova. U uslovima vlažnog i kišnog vremena prska se češće i to u periodu od 7 do 10 dana, po mogućstvu pre kiše.
Povrtari dobro znaju da se bakarnim fungicidima povrće ne prska u cvetanju, jer bakar izaziva opadanje cvetova. Međutim, kako naglašava inženjerka Mladenović, u zaštiti od ove bakterije „žrtvuju“ se cvetovi koji se kasnije pojave zarad zaštite formiranih plodova.
– Bakterija je veoma agresivna i zato mora da se obavi tretman pa makar i ako neki procenat cvetova propadne, ali sve u cilju sprečavanja širenja ove bolesti – ukazuje savetodavka iz Smedereva.
Piše: Svetlana Mujanović
