Један од заштитних знакова Баната је лудаја. Она је као мотив присутна на готово свим сувенирима, а опевана је и у песми. Кикинда је варош која је пре три деценије одала почаст „српској банани“ и направила манифестацију „Дани лудаје“. Сасвим је логично што се Кикинђанин Горан Лазић уписао у Гинисову књигу рекорда. Он је прошле године у својој башти узнеговао најдужу бундеву на свету.
Примарни пољопривредни посао Горана Лазића из Кикинде је воћарство. Производи кајсије, а бундеве гаји као хобиста. Прошле године ни једна његова лудаја није била краћа од 350 цм. Ипак, једна се извојила и успела да достигне дужину од 395,4 цм чиме је оборен досадашњи светски рекорд, а Гронова тиква уписана је у Гинисову књигу рекорда
-За постизање овог рекорда најважнија су три фактора: земља, вода и сунце. Земљиште сам припремао јер оно мора да буде растресито. Најбоља је црница али она има лошу водну пропустљивост па сам морао да додајем тресете, хумус и органска ђубрива. Важно је и да земљиште не буде угажено јер ситне коренове жилице које су 10-15 цм испод земље хране плод. Сваког другог дана фолијарно сам прихрањивао биљку и једном недељно заливао системом кап по кап. Фокусирао сам се на четири плода, остале сам одсекао, прича Лазић.
Горан се лане такмичио први пут и посрећило му се. Наш саговорник каже да је семе добио од једног старијег човека и да је пронашао податак да је реч о старој сорти која се некада звала „велика кикинда“ и објашњава да се крајем априла и почетком маја семе сеје за расад. Одабере се најбоља биљка и када прођу мразеви и сунце огреје земљу, засади се у башти. Потребно је наместити шпалир висок 3-5 метара.
-Плодови висе као грожђе. Прошле године направио сам шпалир висине три метра, па сам имао проблем. Уз сву моју бригу и негу тиква је почела убрзано да расте и брзо је стигла до земље. Онда сам био принуђен да копам рупу испод ње. Мало по мало и рупа испод тикве била је дубока 1,5 метар. Ово је било неопходно да се не би зауставио њен раст, прича наш саговорник и кроз шалу каже да се нада да више никад неће копати.
Горан каже да је помало разочаран јер од своје општине и државе није добио никакву подршку. Наиме, већ три деценије организује се манифестација „Дани лудаје“ и Град Кикинда још увек није за члана жирија довео никога из комисије за Гиниса. Због тога је овај шампион своју огромну лудају морао да однесе на такмичење у Словенију, где је и победио и добио међународно признање, као и сву пажњу организатора. Све трошкове сносио је сам, док је на позив Немаца да одржи предавање о производњи лудаје, добио све бесплатно. Обраћао се надлежнима и на локалном и на републичком нивоу да као награду за светско шампионско место добије средства за подизање пластеника у којем би још унапредио своје вештине у овој производњи, која је како наглашава, у свету „озбиљан спорт“. Одговори су изостали, а Лазић каже да је без обзира на све с’ поносом представљао свој народ и своју државу.
Јасна Бајшански
