Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ BANKA SEMENA LAZARA MITROVIĆA U KRAGUJEVCU: Nojeva arka za stare sorte

BANKA SEMENA LAZARA MITROVIĆA U KRAGUJEVCU: Nojeva arka za stare sorte

1287

Piše: Biljana Nenković

Foto: Lazar Mitrović i Biljana Nenković

Nostalgija i sentimentalnost, ali i briga o budućnosti novih generacija, mogli bi ponovo da vrate stare i autohtone sorte na velika vrata u naše bašte. Potrebna je, naravno, i dobra volja, mnogo rada i entuzijazma. Mladi agronom iz Kragujevca, Lazar Mitrović, osnovao je prošlog leta u centru Šumadije Banku semena Kragujevac. Do sada je prikupio više od 40 sorti voća, povrća i žitarica, koje su nekada bile neprikosnovene na našim njivama, a onda su izgubile bitku s novim hibridima i pale u zaborav. Njegova misija je da, po principu razmene i pozajmice, podeli semena i sadnice starih i autohtonih sorti voća i povrća.

Posao Lazara Mitrovića nije lak, ali je lep. U potrazi za starim sortama obilazi imanja u Šumadiji i traži zaboravljene sorte, koje su samo retki proizvođači zadržali na svojim gazdinstvima. Uspeo je da pronađe pasulj „sumporaš“, koji se na veliko gajio u Srbiji do Drugog svetskog rata, zatim šareni pasulj „dukat“, domaću belu tikvu, paradajze „jabučar“ i „volovsko srce“. Od voća u trezoru njegove Banke semena je šljiva ranka, kruška kaluđerka, zatim jabuke kolačare.

Razmena, a ne prodaja

Nedavno je u selo Vučkovica, nadomak Kragujevca, gde je baza Lazareve banke, stigao i krompir mesečar, kukuruz osmak. Banka semena Kragujevac osnovana je nakon prve u Mionici, ali na tom polju ima pomaka i u Guči, Pirotu, na Staroj planini. Lazar je ovaj projekat, podržan od organizacije ORCA, pokrenuo na imanju svog dede.

– Banka funkcioniše isključivo po principu razmene. Dakle, nema nikakve prodaje i svi zainteresovani mogu da se jave i biće im dostupno sve što imam u kolekciji ili u kolekcijama ljudi koji su uključeni u ovaj sistem. Dobiće seme ili sadnice na dalje umnožavanje, a poželjno je da deo svog proizvedenog semena vrate u banku, kako bismo dalje prosleđivali i tako širili stare i autohtone sorte. To je trenutno jedini način da se one spasu od zaborava i da ne nestanu zauvek – kaže Lazar Mitrović.

Stare sorte nisu tek puko seme, već predstavljaju biološko i istorijsko nasleđe jedne zemlje. S druge strane, njihova vrednost je u većoj otpornosti na bolesti i štetočine. Ne zahtevaju tretmane pesticidima i herbicidima i osnov su zdrave hrane budućnosti, koja će, skorije nego što zamišljamo, predstavljati neprocenjivo blago.

Stare sorte su decenijama opstajale na imanjima bez ikakve hemijske zaštite, što dokazuje njihovu otpornost. U selima nailazimo na stabla krušaka ili jabuka, za koje naslednici i ne znaju koje su godine tačno posađene, ali nikada ih nisu tretirali. One i dalje obilno rađaju i daju potpuno zdrave plodove. U jednom selu pronašao sam jabuku koja je posađena u 19. veku i prošle jeseni domaćini su imali pune kotarice roda – dodaje Lazar.

Lazar je u pregovorima sa još 20-ak proizvođača u Šumadiji, kako bi udružili svoje kolekcije. Na ovaj način biće podstaknuta i proizvodnja zdrave, domaće hrane.

-U svojoj kolekciji imam krompir mesečar, koji je nekada bio izuzetno zastupljen u celoj Srbiji. Semenski materijal nabavio sam u Guči, odakle i potiče, i za njega je najveće interesovanje baštovana i ljubitelja starih i autohtonih sorti. Svako ko uzme seme, ako mu uspe proizvodnja, može da nam vrati semenski materijal, onoliko koliko može, hoće i ima. Ako ne uspe rod, niko ništa nije dužan. Jednostavno, idemo dalje. Ovo je projekat u kome se trudimo, želimo i hoćemo. Zanimljivo je da ljudi koji se javljaju za semena i sadnice, uglavnom navode sentimentalnost i nostalgiju, kao glavni razlog za gajenje ovih sorti. Vuku ih emocije iz detinjstva i žele da vrate slike iz prošlosti kada su uživali u domaćim plodovima punim ukusa i mirisa. Nostalgiju im bude i šljive crvena ranka i požegača – kaže Lazar Mitrović.

Osnov za zdravu hranu budućnosti

Mitrović ističe da će ove sorte biti osnov za zdravu hranu budućnosti.

-Uzmimo kao primer jabuke. Sorte koje se gaje na savremenim plantažama zahtevaju 20 i više pesticidnih tretmana, dok se, na primer, sorte koje su preporučene za organsku proizvodnju gotovo i ne prskaju. A to su šumatovka, budimka, kolačara, krstovača i petrovača. U pitanju su naše stare sorte. Ipak, ni to ne treba uzimati zdravo za gotovo, i ovakve zasade zbog toga ostaviti bez ikakve nege. Kako bi se i kod njih postigli zadovoljavajući prinosi i kvalitet plodova, treba pratiti stanje u zasadu, potencijal za razvoj bolesti i štetočina i, ukoliko je to neophodno, uključiti tretmane, ali isključivo po principima integralne proizvodnje – navodi ovaj agronom.

Problem nestanka starih sorti je globalan. Nastao je industrijalizacijom poljoprivrede, a u našoj zemlji je eskalirao nakon Drugog svetskog rata. U poslednjih sto godina izgubili smo 75 odsto od ukupnog broja sorti, a taj negativan trend je nastavljen i danas, te se može reći da su autohtone sorte na biološkom minimumu. Na sreću, postajemo svesni potrebe da očuvamo ovo blago, tako da se u akciju, osim pojedinaca i entuzijasta, sve više uključuju i naučne institucije.

Baština mnogih vekova

Banke semena su koncept odomaćen u svetu i već sigurna kuća za stare sorte, svojevrsna Nojeva arka. I u Srbiji u poslednjih nekoliko godina pokrenut je talas za njihovo očuvanje.

Lazarov projekat je u početnoj fazi. Skuplja stara semena, ali i aktivno promoviše ideju, kako bi što više ljudi čulo za nju. Na društvenoj mreži Fejsbuk, na stranici ,,Banka semena Kragujevac” mogu da se jave svi koji imaju sačuvano seme iz prošlosti i spremni su da sarađuju. Čuvanje semena duboko je ukorenjeno u kulturnoj baštini svih naroda. Svesni su značaja očuvanja sorti koje su hranile generacije tokom vekova. Naši preci birali su najbolje plodove, od njih ostavljali seme i čuvali za svoje potomke.

– Banka semena je koncept koji okuplja ljude oko zajedničke misije, gde oni uzgajaju, umnožavaju i razmenjuju seme i sadni materijal povrća, voća, vinove loze i žitarica. U to ime ih pozivam na saradnju – kaže Lazar Mitrović.

„Srpski krivak“ iz teških vremena

Za kukuruz osmak Lazar kaže da je bio saveznik u ratu, prijatelj u miru. Reč je o sorti koja je našem narodu bila glavni izvor hrane u 20. veku, naročito u teškim vremenima tokom oba svetska rata. Odomaćenog naziva “srpski krivak” definitivno je jedan od najboljih kukuruza za proju, kačamak, pogodan za ishranu stoke, a ima značajno veću hranljivu vrednost od hibridnih kukuruza.

Turci su ga nazivali “smradno zrno” i njega su raji namenili za ishranu. Ali, žilavi Srbi su od njega napravili hlebno žito, hranu za stoku, ogrev, lek. Ušao je u legendu, gde se verovalo da koliko puta zagrmi do Đurđevdana, toliko dinara će biti skuplji, dok su domaćice uoči slave sitom kojim su sejale “krivak”, dodirivale tavanicu, kako bi on što više narastao.

– Nažalost, ova veoma vredna sorta sve manje se gaji i nestaje pod najezdom prinosnijih hibrida. “Osmak” je veoma važan resurs koji se mora održati u budućnosti, kao izvor biološki vredne hrane, naročito zato što je veoma pogodan za organsku proizvodnju i u njegovom uzgoju ne koriste se pesticidi – kaže Lazar. On apeluje na to da se sačuva ovo vredno nasleđe naših predaka, kako bismo ga ostavili potomcima.