Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Bašta zdravlja na prozorskoj dasci

Bašta zdravlja na prozorskoj dasci

296

Vegetacija je završena, povrće i jednogodišnje lekovito i začinsko bilje ubrano, uklonjeni svi ostaci, posejane ili posađene biljke koje podnose niske temperature, ili leje pripremljene za novu, prolećnu setvu. Ostale su višegodišnje lekovite i začinske biljke koje se mogu preseliti u stan, u žardinjere na prozorskoj dasci. Mogu se posejati, a bolje je da se ožiljeni delovi, “pelceri“ presade u saksije i tako dobiju gotove biljke koje će se tokom zime koristiti kao sveže začinske ili lekovite i od njih pripremati čajevi, variva, salate…

Među prvima su ljute papričice i minijaturni čeri paradajzi raznih boja i oblika. Osim što im je potrebno svetlo, važno je da se redovno zalivaju i prihranjuju organskim đubrivom. Najprikladnije je neko peletirano đubrivo koje se dodaje u malim količinama ili se rastvori u vodi kojom se zalivaju saksije i žardinjere.

Bosiljak možete presaditi iz bašte

Uslove koje pruža žardinjera na prozorskoj dasci dobro podnose i bosiljak, origano, žalfija, nana, majčina dušica, mirođija, lavanda, ruzmarin. Nana je najtolerantnija na senku, ali joj dnevno treba barem nekoliko sati direktnog svetla, dok bosiljak i mirođija imaju najveće potrebe za toplotom.

Bosiljak se za uzgoj u žardinjeri može presaditi iz bašte. Od odrasle biljke valja otkinuti grančicu, ožiliti i posaditi u saksiju ili žardinjeru, a listovi s takvih biljaka se mogu koristiti tokom četiri meseca. Možete ga i posejati, to je najduži put, ali s takvih biljaka domaćice najduže beru listiće. Biljke se seju, rasađuju ili sade u gotovu smešu supstrata, ili se ona pravi od mešavine treseta i humusa koji se može zameniti kokosovim vlaknima, u odnosu 2:1. Pre setve seme treba držati nekoliko sati u rastvoru kalijum permanganata, vrbovog čaja ili nekog bakarnog fungicida.

Da biste bili praktični, za ovakvu proizvodnju birajte manje robusne sorte bosiljka. Možete odabrati običan ljubičasti s aromom bibera, koristi se svež u salatama, marinadama, ljubičasti „jerevan“ oporog ukusa s mirisom bibera, ljubičasti „tulsi“ – oplemenjuje jako začinjena jela, „vijetnamski“ – zbog intenzivne arome i slatkastog ukusa idealan je dodatak salatama, zatim sitnolisni grčki koji je ukusan dodatak mnogim jelima, „italijanski“ ili „đenovski“ ima veoma jak ukus anisa, što ga čini obaveznim dodatkom italijanskom pestu.

Mirođiji prija „fajtanje“

Najprikladnije mesto za postavljanje žardinjere sa mirođijom je prozor koji je okrenut na jug, jer tamo ima dovoljno svetlosti. Ako su prozori zauzeti, može da posluži i daska od onog koji gleda na sever, pod uslovom da se obezbedi dodatno osvetljenje.

Mirođiji odgovara rastresito, neutralno zemljište bogato svim hranljivim materijama. Najprikladniji su supstrati koji se koriste za proizvodnju povrća. Može i da se napravi mešavina treseta, baštenske zemlje, humusa i rečnog peska. Mešavinu koju domaćica sama priprema potrebno je dezinfikovati. Najčešće se to radi u rerni u kojoj se smesa drži pola sata na 90 stepeni. Seje se u široku žardinjeru dubine preko 20 cm. Da bi što pre isklijalo, seme se prvo dva-tri dana drži u toploj vodi koja se, radi održavanja temperature, često menja, obično svakih pet sati.

Posle setve žardinjera se pokrije pvc vrećom da bi se stvorili uslovi kao u plasteniku. Dok se ne pojave klijanci, vrećica se svakodnevno skida da bi se osvežio vazduh u žardinjeri, a kada sve semenke niknu, ona se uklanja. Mirođiji prija često đubrenje organskim đubrivima i zalivanje. Svakog dana mora se proveravati vlažnost zemljišta. Dovoljno je kada se zaliva svaki treći dan. Mirođiji prija i orošavanje nadzemnog dela, „fajtanje“ kojim se osvežavaju i podmlađuju aromatični listići.

Đubri se jednom ili dva puta mesečno. U ovom poslu ne treba preterivati,​​ jer će višak hranljivih materija usporiti rast a može da dovede i do sušenja. Najbolje đubrivo je pepeo od čistog drveta, uz zalivanje blagim rastvorom peletiranog organskog đubriva.

Za žalfiju velika saksija

 „Droga“ je najpopularnija višegodišnja sorta žalfije koja može da se gaji u žardinjeri. Grm može da poraste do 75 cm. Listovi su duguljasti, s obostrano sivo-zelenom bojom. Cvetovi su ljubičasti s plavim odsjajem. „Muškat“, takođe, može da raste u stanu. To je nešto viša sorta, koja poraste do jednog metra. Listovi su veliki s dugim peteljkama, a cvetovi su beli, ružičasti, retko dobijaju plavu nijansu.

Ova biljka traži puno svetlosti i najbolje je ako se gaji u dubokoj saksiji koja se stavi u prozor s pogledom na istok ili zapad. Prijaju joj i visoke temperature, između 20 i 25 stepeni, ali smeta joj promaja. Zbog dobro razvijenog korena sadi se u veliku saksiju, zapremine 10 do 15 litara. Na dno se obavezno stave kamenčići kao drenaža, a sadi se u plodnu, ilovastu zemlju koja je bogata azotom. Mogu se koristiti i supstrati za kaktuse uz dodatak perlita, a u saksiji s njom mogu da rastu i peršun, majoran, origano i timijan. Nova biljka se može proizvesti iz semena, ožiljenih reznica ili razdvajanjem žbunića.

Od drugih začinskih i lekovitih biljaka žalfija se razlikuje po tome što ne voli preterano zalivanje, s viškom vlage gubi aromu i ukus. Preporučuje se da se jednom nedeljno kompletna saksija stavi pod mlak tuš ali se prvo zemljište zaštiti najlonom. Prija joj đubrenje. Prvi put to se radi u rano proleće organskim đubrivom a kasnije, kako biljka raste, uvode se mineralna kojima se prihranjuje svakih 10 do 15 dana. Za ovu biljnu vrstu od velikog značaja je rezidba. Ona utiče ne samo na izgled grma, već i na kvalitet zelene mase. Orezuje se u razmaku 18 do 20 meseci, a za ovaj posao dovoljne su samo oštre baštenske makaze.

Piše: Svetlana Mujanović