Приближава се почетак нове сезоне производње поврћа у баштама под кровом, па ваља прво очистити пластенике, тунеле и друге облике заштићеног простора. Којим редоследом то треба радити да би се задовољили сви захтеви новог усева сазнали смо од дипломиране инжењерке Наде Лазовић Ђоковић, стручњака у Пољопривредној саветодавној служби у Врању.
Први корак чишћења јесте сређивање простора око пластеника. Током лепих јануарских дана без падавина, ветра и мраза, ваља искористити предах у производњи поврћа и уклонити све канте и друге предмете, покосити коров, насути стазе да се не би стварале барице и блато на прилазу башти под кровом. Сав алат који се користи за рад у пластенику мора се очистити, опрати, дезинфиковати, осушити и премазати ланеним уљем, како би се спречила корозија металних делова.
Умивање споља и изнутра
Током вегетације на крову пластеника се накупља прашина. У наборима фолије и местима састављања заглављују се лишће, гранчице и други отпаци који могу да оштете фолију и да послуже као скровиште штеточинама. После механичког чишћења, те површине ваља опрати са спољашње стране фолије. За овај посао користе се еко детерџенти.
Затим, треба очистити унутрашњост – уклонити биљне остатке, конопце, копче, цеви за наводњавање, под условом да нису фиксиране, и алат. Уколико је реч о пластенику са слабом арматуром, треба поставити дрвене Т-носаче који ће ојачати конструкцију и спречити деформацију цеви ако се формира снежни покривач. На савременијим пластеницима требало би проверити рад механизма за подизање и спуштање отвора, као и врата пластеника.
После сређивања споља, треба прећи на унутрашњост – опрати је еко детерџентом и обавити дезинфекцију, при чему се предност даје еко производима. Данас су на тржишту доступни препарати за дезинфекцију на бази микроорганизама који заустављају раст патогене микрофлоре. Потребно је третирати читаву површину унутрашњости пластеника, а поступак се понавља после 10-ак дана.
Одржавање квалитета земљишта
За дезинфекцију унутрашњости пластеника, нарочито ако је конструкција од дрвета, и зидане основе, може се користити и приручно средство од гашеног креча, а припрема се од три-четири килограма гашеног креча у који се додаје пола килограма бакар-сулфата. Све се добро измеша и разблажи са 10 литара воде, остави да стоји око два сата и том смешом се премазују дрвени оквири, зидана база пластеника и сва друга места која могу да послуже као склониште инсектима и место скупљања патогених микроорганизама. Делови који не могу да се дохвате, испрскају се.
За успешно гајење поврћа у пластенику веома значајан је квалитет земљишта. Препорука је да се у малим пластеницима сваке три до четири године слој земљишта, дебљине 20 до 25цм, избаци и замени новом, здравом земљом. Ако то није изводљиво или је пластеник велик, може се заменити само слој, дебљине 10 до 15цм. У том случају потребно је да се у пластеник унесу органска ђубрива, компост, суво лишће, јер ће сви они обогатити земљиште у пластенику и побољшати његове карактеристике. Обрадом земљишта нови површински слој ће се измешати са дубљим, старим слојевима. Тај поступак се понавља сваке друге године, да би се одржао добар квалитет земљишта у објекту.
Да би се добило што здравије и квалитетније земљиште, обогаћено органском материјом, у пластенику се могу посејати зелене сидерате, какве су раж, слачица и махунарке. Сидерате су биљке које ће развити зелену масу и после њиховог заоравања, добиће се додатна хранива за земљиште. Осим тога, свака сидеративна биљна врста која се посеје, испољиће одређене ефекте. Раж ће потиснути већину корова и добиће се чиста површина, а корен ове житарице ће за собом оставити растресито земљиште. Махунарке ће обогатити земљиште азотом, а слачица азотом и фосфором. У зависности од ефекта који желимо да постигнемо, одабраћемо и одређену биљну врсту или смесу више врста за сетву сидерата.
