Расађивање почиње када се температура земљишта и ваздуха устали на 15 Целзијусових степени, а за паприку може да се сачека и топлије земљиште.
Савет је да се на одабраној парцели парадајз расађује у два наврата. Пракса је показала да, због променљивих временских услова, једна тура увек боље роди.
Још једна „велика тајна“: парадајз са окућнице ће бити крупнији, квалитетнији и укуснији када се уз леју посеје першун.
Паприка тражи доста воде и ваздуха у земљишту, па је треба окопавати и заливати чешће него парадајз.
На малом поседу парадајз и паприка најчешће се гаје из расада произведеног у пластеницима. Да би производња овог поврћа била успешна, без обзира што је посед мали, треба погодити оптимално време за расађивање.
Расађивање почиње када се температура земљишта и ваздуха устали на 15 Целзијусових степени, а за паприку може да се сачека и топлије земљиште. Ако се пресаде раније, у хладној земљи корен се слабо развија, а листови жуте. Касно изношење расада има за последицу несазревање плодова сорти које се беру у физиолошкој зрелости. Уз то, при каснијој садњи, када су високе температуре, биљке се теже примају.
Бакар као неотровна превентива
Ово поврће тражи квалитетно и структурирано земљиште, које може да се залива. Али, деси се да, и поред поштовања свих „правила“, ваш парадајз није увек као комшијски. У чему је тајна? Тајне нема, али он сигурно има нека своја правила.
Увек ваља имати на уму да парадајз тражи добру циркулацију ваздуха, посебно када се гаји на окућници где има и воћака, зграда… За њега се бирају осунчани делови баште, редови се постављају у правцу струјања ваздуха. Када се одабере место, купује се расад. Он треба да има јасно зелену боју, темељно стабло с много листова. Кржљав се никада неће развити у квалитетну биљку.
Савет је и да се на одабраној парцели парадајз расађује у два наврата. Пракса је показала да, због променљивих временских услова, једна тура увек боље роди.
Парадајз ће бити отпорнији на напад пламењаче, која је најопаснија болест овог поврћа, ако се, чим се расад прими, обави прво прскање фунгицидима на бази бакра. Бакар није отрован, а у овом педиоду је веома делотворан.
Како повећати плодове
Чим температуре порасту, ваља га заливати барем два пута недељно – у почетку мањом количином воде, а како биљке расту, и заливања су обилнија. Пошто се то најчешће ради баштенским цревом, оно се пусти да клизи по земљи, биљке се не купају, а залива се увече.
Кад плодови почну да расту, биљкама је потребно и више хране. Помозите им да донесу што крупније и квалитетније плодове тако што ћете им додати компост око стабала.
И на крају, још једна „велика тајна“: парадајз са окућнице ће бити крупнији, квалитетнији и укуснији када се уз леју посеје першун. Тако су радиле и наше баке.
Ниједна окућница без паприке
На свакој окућници и малој башти гаји се и који струк паприке, чисто за салату. Ту се, због малог простора, често праве грешке. Највећа је када се паприка расади тик уз парадајз. Ове биљке нису добре комшије.
Треба имати на уму да ово поврће тражи богато земљиште. Ако је сиромашно, уноси се органско ђубриво и у вегетацији чешће прихрањује минералним. Неопходни су јој и светлост и вода. Паприка подноси гушћи склоп од парадајза, али због плитког корена, лети земљиште ваља прекрити малчом који ће спречити прегревање земље и сушење корена.
Она тражи доста воде и ваздуха у земљишту. Због тога је треба окопавати и заливати чешће него парадајз, посебно када плодови почну да расту. Најбоље је када се наводњава системом кап по кап, или баштенским цревом које клизи по замљи.
На парадајзу заламати заперке
Тешко је замислити урбану башту без парадајза, посебно последњих година када је чери парадајз доживео ренесансу, када су враћене у живот многе старе, аутохтоне селекције, а има и много хибрида разних облика, величина и боја.
Ово поврће је прилично осетљиво. Тражи квалитетно земљиште, много светла, редовно заливање, прихрањивање, а осетљиво је на мраз и због тога се и на терасама расађује тек у првој декади маја. Уз сваку биљку ваља побости притку да се не сломи. Цветање почиње почетком лета, када из пазуха сваког листа израста заперак. Заперци се обавезно уклањају. Уколико се то не уради, на биљци ће се формирати мање плодова који ће остати ситни и неукусни јер ће заперци „одвући“ највећи део хране.
Бабура као украс терасе
На терасама и на прозорским даскама од давнина се гаје мини љуте папричице. Али, исто тако успевају и оне „праве“, бабуре. Само су за њих потребни већа посуда и простор јер оне нарасту до 75 цм, а формирају већи зелени жбун. Подједнако су лепе као и мале, али и када почне цветање јер су бели цветови фантастичан контраст једрим, зеленим листовима. Када стигну плодови, то је тек празник за сва чула.
Производња паприке на тераси је иста као и она у башти. Потребно је редовно заливање, прихрањивање, а ради лепшег изгледа, суви листови се свакодневно уклањају.
Пише: Светлана Мујановић
