Бегонија воли леје и камењаре и због издржљивости спада у ред захвалнијих једногодишњих биљака у башти. Према грађи корена, деле се на бегоније с влакнастим корењем, ризомске и гомољасте бегоније. Размножава се садницама, резницама и семеном. Отпорна је на сува и врућа лета, али не воли температуре испод 12 степени. Ако се саде у саксијама, не треба их напунити земљом до врха. Кртоле се не саде дубоко, него се мало покрију слојем земље од 5 центиметара, јер ће тако младим изданцима бити омогућен лакши раст.
Садња бегоније у баштама, на отвореном, обавља се када прођу мразеви. Треба избегавати садњу на местима која су изложена јаким ветровима, јер имају крхке, ломљиве изданке. Саде се у земљу која је мешавина тресета с компостом или земљом.
Када је биљка већ формирана, ђубри се течним ђубривом за цветајуће биљке једном у две недеље. У јесен заливање треба постепено смањивати. Ако се гаје у башти, треба их извадити пре појаве првог мраза и пресадити их у саксије. Изданке треба скратити на висину од 10 центиметара и унети у топле просторије. На пролеће се опет могу изнети у двориште. Не подноси честа премештања, а код бирања места треба имати на уму да јој не одговарају ни промаја, ни хладан ваздух.
Ово цвеће ретко нападају болести, јер је отпорно, али када се то и догоди, најчешће су то сива плесан и пепелница, а од штеточина лисне ваши. Пепелница и сива плесан се јављају за време влажног времена у пролеће. Узрокују настанак малих, округлих до елипсоидних жуто-белих пега на лишћу. У већини случајева долази до некрозе врата лишћа, а у условима веће влажности, болест може да се прошири и узрокује труљење листова. Лисне ваши се лако примећују јер се појављују у колонијама. Штету чине тако да сисају биљне сокове, те биљка заостаје у развоју и расту, деформише се, пожуте јој листови и на крају – увене.
Begonia elatior воли доста светлости, али не и директно сунце. Одговарају јој северне прозорске даске и температура ваздуха око 20 степени. Не треба је стављати близу радијатора, а просторије ваља редовно проветравати, да не би дошло до гљивичних обољења. Заливање треба да је умерено, али никако преобилно, како не би дошло до труљења. Зими се залива на пет дана и не треба квасити листове. Највећи непријатељ собне бегоније је бела мушица или штитасти мољац.
Нега собне бегоније делује компликовано и чињеница је да је захтевна, али зато богато награђује цветовима изузетне лепоте, боја, текстуре и нежног изгледа.
Укусни прелив са бегонијама
Састојци: кашика меда, кашика сока цеђене поморанџе, кашичица рендане коре поморанџе, ½ кашичице лимунтуса, ½ шоље јогурта, 4 велика цвета гомољасте бегоније.
Припрема: помешајте мед, сок и кору поморанџе, лимунтус и јогурт, добро сједините масу и одложите чинију у фрижидер. Прелијте овом масом салату и около поређајте цветове гомољасте бегоније којима сте уклонили доњи део.
