Након расађивања треба да прође најмање два месеца да би почела берба паприке, а за неке сорте и цела три. Она се бере у две фазе: у технолошкој и физиоколошкој зрелости плодова, зависи од тога чему је намењена након бербе.
Да би се избегли проблеми у каснијем периоду, брање не треба обављати док је роса јака или одмах након кише. У том периоду је влажност плодова висока, што прави проблеме у каснијем периоду када се ускладиште, јер се стварају добри услови за ширење болести паприке. Узгој паприке у пластенику омогућава да берба почне пре него на отвореном простору, тако да се може остварити и боља цена.
Када је у питању заштита паприке током бербе, треба бити опрезан и користити средства с одговарајућом каренцом.
Берба паприке обавља се постепено у неколико пролаза, јер плодови тако дозревају. Брање се обавља ручно (пожељно је користити маказе или нож) и пажљиво, да се не би оштетила стабљика. Обично је временски период између две бербе недељу дана, мада може код неких сорти бити и целих 12 дана. Паприка након бербе не треба да буде на директном сунцу више од једног сата, јер се појављују ожеготине плодова.
Плодови који су у фази технолошке зрелости у карактеристичној су боји за сорту и имају пуну величину. Површина је глатка и има одређену отпорност на притисак. Брање паприке у овој фази се углавном обавља за употребу у свежем стању. Физиолошка зрелост је фаза кад су семенке потпуно развијене, а боја плодова поприма делимично нијансе црвене, наранџасте или розе. У овој фази се плодови користе за даљу препраду или за сушење. Од периода технолошке зрелости до оног физиолошке обично прође мало више од две недеље.
Ови савети за брање зависе од начина узгоја и која је сорта паприка у питању, па је, рецимо, карактеристично да се феферони, намењени за прераду, сви беру у једном пролазу, без обзира на то у којој су фази зрења.
Време складиштења паприка у свежем стању веома је ограничено, обично је то до недељу дана. Уколико се у складиштима обезбеди температура од 0 °Ц, плодови паприке се могу чувати месец дана, док при температурама од 10 °Ц могу бити у складишту две недеље. Ако није намењена за коришћење у свежем стању, у том је периоду већ потребно почети с њеним конзервисањем или замрзавањем.
Зачинска паприка се бере комбајнима за боранију, дакле једнократно, тако да је читав процес производње механизован. Уколико има много зелених плодова, може се усев испрскати етрелом, да би сви плодови на брзину сазрели. Том приликом се осуши и отпадне лишће. После бербе плодови се вештачки суше, а потом мељу. Суши се цео плод, са семеном и дршком, и као такав се и меље. Због тога се умањује садржај црвене боје, али се добија мало уља из семена које се налази у праху алеве паприке.
Р.Д.Ј.
