Берба вишања на подручју општине Мерошина требало би да почне за који дан, а воћари је са поново са зебњом очекују јер нема назнака да ће откупна цена тог воћа ове године бити виша од прошлогодишње. За килограм најквалитетнијег рода, власници вишњика су на почетку прошлогодишње бербе добијали 25 динара, а потом је цена пала на свега 20 динара.
Стручни сарадник за пољопривреду у општини Мерошина Хранислав Стојановић рекао је за Агроклуб да је половина прошлогодишњег рода са тог подручја откупљена по цени од 20 динара, што се итекако одразило на овогодишње приносе.
„Приноси су у глобалу преполовљени јер произвођачи нису желели, нити су имали пара да улажу у засаде након катастрофално лоше прошле и претпрошле године. Вишња није шумско воће да се само посади и бере. Захтева озбиљна улагања, а многи су одустали од тога и озбиљне производње јер немају рачуницу“, истакао је Стојановић.
Према његовим речима, мали број воћара испоштовао је све што је потребно у производњи, нађубрио и заштитио засаде. Они који су то урадили имаће добар род, упркос томе што и временске прилике нису ишле на руку воћарима.
„У време опрашивања падала је киша, јутарње температуре биле су свега један степен, а дневне шест степени. Вишња није нађубрена и која је током прошлогодишње вегетације остала без листа јер није заштићена, овог пролећа није имала ‘нормалан’ цвет и лоше је било опрашивање.“
Многи засади, додао је наш саговорник, прошле и претпрошле године остали су неубрани, а тако ће бити и ове године јер се људима не исплати да плаћају машинску бербу за свега пар килограма рода по стаблу.
„Цена коштања килограма вишње заједно са бербом достиже 40 динара по килограму. Уколико цена буде попут прошлогодишње, 20 или 25 динара по килограму јасно је да бербе на многим парцелама неће бити“, нагласио је стручни сарадник.
Узрок „недопустиво“ ниских откупних цена, истакао је Стојановић, је то што у нашој земљи не постоји право тржиште тог воћа, као и због тога што на простору Мерошине и Прокупља нема озбиљних прерађивачких капацитета.
„Некадашње државне хладњаче великог капацитета попут мерошинског „Воћара“ и нишког „Фрипака“ годинама су затворене. Када дође време бербе произвођачи су принуђени да продају род откупљивачима јер немају алтернативу, немају где да складиште вишњу“, објаснио је наш саговорник.
Према његовим речима, таква ситуација није у другим местима у Србији и воћари из Шумадије или са крајњег југа Србије где постоје велике хладњаче добијали су прошле године за килограм рода 40 динара.
„Откупљивачи су прошле и претпрошле године на вишњи откупљеној у мерошинском крају зарађивали ‘динар на динар’ јер су је откупљивали за 20 динара, а продавали за 40. Са друге стране власници вишњика имали су велике губитке, иако имају врхунски производ, са највећим процентом суве материје на подручју Србије и заштићеним географским пореклом.“
Казао је да посете министара и инспекције нису имале никаквог ефекта, јер су инспектори само проверавали откупна места и услове под којима се откуп обавља, а не и откупне цене и шта се догађало са родом након откупа.
„Немамо разлога да верујемо да ће ове године ситуација бити нешто боља. „Воћар“ је продат из стечаја, али нови власник се још није појавио и не знамо да ли ће радити са хладњачом или ће променити делатност“, навео је наш саговорник.
Прогнозе што се тиче будућности облачинске вишње су лоше, казао је, јер је за последњих десетак година, откупна цена била задовољавајућа само 2011. године и 2012. године, када је износила 70 динара, односно 120 динара.
„За протеклих десет година произвођачи су се сусретали са разноразним недаћама, штеточином монилијом, градом, ниском откупном ценом. Како ствари стоје, облачинска вишња ускоро се више неће производити у својој постојбини, већ у Војводини, иако је најквалитетнији род управо у крају одакле потиче.“
На подручју општине Мерошина било је својевремено око 2.000 хектара засада вишања, а годишњи род достизао је 150.000 тона, по чему је тај крај предњачио у Србији. Вишњике је имало 90 одсто домаћинстава, а за свако друго та производња била је основни извор прихода.
Протеклих година, према речима мештана, много тога се променило, бројна домаћинства су одустала од вишњика, посекла и изорала засаде, а многи су одустали потпуно од пољопривреде и пронашли посао у погонима страних компанија у околним градовима.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
