У дворишту породице Павловић познате у Сремским Карловцима под надимком Курјак, јуче је ужурбно цеђен сок од грожђа, како би данас посетиоци најпопуларније тамошње манифестације којом се слави берба слатких бобица винове лозе, могли осим вина да пију и ширу, самоток или мошт, како називају непреврели сок, добијен муљањем грожђа, што је прва фаза у производњи сваког вина. Курјакови, који могу да се похвале производњом грожђа и вина још од средине 19. века, не одступају од традиције, па ће тако три дана колико траје “Карловачка берба грожђа” са своје тезге посетиоцима нудити поред вина и ширу, грожђани сок, који је генерацијама асоцијација на детињство, док новим натраштајима углавном представља непознаницу.
Сања Панић која са супругом Јованом Павловићем води породични бизнис каже да је износе због деце и жена које не пију вино. Код куће својој деци причају и објашњавају све процесе у производњи вина, од којих је цеђење шире прва.
– Шира је свеже исцеђено грожђе – објашњава Сања. – Чим се обере, из винограда одмах иде у муљачу, где се одвајају бобице од петељки. Бобице падају у пресу која их полако стеже и цеди сок. Оно што остане одбацујемо, а ширу пребацујемо у каце да одлежава. Треба цео дан да одлежава да би талог спао на дно. Бистри део се сипа у флаше за продају. Пре се цедило у дрвеним пресама. Цео дан се радило. Сада се пак то чини уз помоћ електричних преса, што је брже и ефикасније.
Слатки грожђани сок не може дуго да стоји, а да не почне ферментација да се одвија у њему, зато се и цеди што је могуће касније пред конзумацију. У противном мора се ставити винобран да би се спречило врење.
– Она брзо ферментира и појављују се мехурићи – каже Сања.
– То се зове рампаш, који је такође тражен на грожђебалу. Исцедили смо ширу од хамбурга. Поред шире и вина, изнећемо и грожђе – хамбург и викотрију.
Да ли ће и други произвођачи грожђа и вина понудити ширу посетиоцима грожђебала није познато. Извесно је да ће у том безалкохолном пићу Курјакових, које садржи све састојке грожђа у непромењеном облику, и у његовој сласти уживати многи, јер су бобице накупиле пуно шећера.
Текст: Зорица Милосављевић
