Пише: Александар Ђивуљскиј
У космајском селу Пружатовац, надомак Младеновца, цео погон и двориште компаније “Библи” мирише на – чварке! А како и не би: овде се свакога дана од десетак тона сланине направи овеће брдо ове хрскаве и укусне посластице и трипут веће брдо првокласне свињске масти.
Од Грегора Губеринића, власника и идејног творца ове фирме и некрунисаног српског краља чварака, преписујемо рецепт: како успети у Србији, а, богами, и у Европи…
– Пре нешто више од шест година „Библи“ је почео да се бави производњом чварака и домаће свињске масти. Тог момента било је нас петоро запослених, а сада нас има четрдесет – сећа се за „Добро јутро“ самих почетака кратке историје своје компаније. Наша је производња расла врло брзо, готово се дуплирала сваке године. Сада смо дошли дотле да за годину дана произведемо више од 440 тона чварака. Највећи смо произвођачи чварака у Србији, што нас је довело у позицију да сада извозимо у Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Бугарску.
До пре неколико година своје производе нису ни давали на оцењивање на разним манифестацијама, а онда је Грегор чуо за награду коју додељује Институт за супериоран укус из Брисела и решили су да дају на такмичење оба своја производа: и домаће чварке, и домаћу свињску маст. На том оцењивању у Бриселу, где је било више од 2.000 фирми из целог света и преко 9.000 производа, освојили су за оба производа по једну Златну звезду, која је у рангу Мишелинове звезде. После тога су, две године заредом, освајали велике Златне медаље на Пољопривредном сајму у Новом Саду.
Потрошач је од тада могао да препозна те награде на нашем производу већ на полици и на тај начин смо значајно повећали продају наших чварака и масти на домаћем тржишту. С друге стране, пошто имамо дозволе за извоз у земље Европске уније, надамо се да ће нам ове награде помоћи у изласку на то ново и значајно тржиште.
Иновација на српској традицији
– Кад ми се пружила прилика да купим погон за производњу меса у Пружатовцу код Младеновца, нисам знао шта ћемо у њему производити. Покушали смо да радимо неколико сухомеснатих производа и од момента кад сам спазио у погону тај казан за топљење масти, одлучио сам да ћу да производим домаћи чварак и да ће ми то бити главни производ. Онда сам годину и по дана, сȃм, без технолога, у погону свакодневно експериментисао и поправљао укус и својства тог чварка. Свакога дана сам вршио експерименте не би ли поправио квалитет нашег чварка, он је стварно морао бити нешто јединствено… А наш технолог, жена коју смо примили одмах после завршеног факултета, ускоро је отишла на породиљско боловање и ја сам тада морао сићи у погон. То је и пресудило, била је то срећна околност за мене. Тако сам дошао до резултата којим сам био задовољан: то је био чварак који је био хрскав и не толико мастан као остали на које смо навикли. Тако сам испунио своју мисију коју сам зацртао – произвести иновативан производ, а ипак заснован на српској традицији, то је “библи” чварак!
Бизнис са душом
Увек сам желео да градим бизнис са душом – прича Грегор Губеринић. – То се данас зове друштвена одговорност компаније. Ми у „Библију“ живимо и радимо као једна велика породица, имамо 40 запослених од којих су већина из Пружатовца и из суседног села. Отварање нашег погона било је велики замајац за ово село, почеле су да се дешавају лепе свакодневне ствари, отворила се продавница, сада је ту још неколико десетина мештана са сталним приходима…
У фирми гајимо сјајне међуљудске односе, поштујемо се, излазимо једни другима у сусрет. У оквиру фирме имамо и кухињу у којој се окупљамо на заједнички топли оброк, као у некадашњим фабричким мензама у социјализму, када се пуно давало на друштвени стандард. Имамо и вешерај, где се свакодневно остављају запрљане униформе, а ујутро раднике дочекају чисте и испеглане – каже власник „Библија“.
Када су кренули, наш саговорник је видео да имају простора на тржишту, да велики произвођачи имају много производа и да нико није обратио пажњу на чварке, а да за то нису потребне велике инвестиције, какве су потребне за било који други производ. Користе само једну сировину, а то је сланина, на буту, плећки и леђима. Немају никакав отпад, добијају чисту сланину, самељу, исецкају, убаце у казане…
Ми трошимо осам тона сваког дана, за нашу производњу је потребна сланина са две хиљаде свиња дневно. То је 700.000 свиња годишње, а свињски фонд у Србији није већи од три и по милиона – указује Губеринић, који тек мали део сировине за чварке и маст набавља код нас јер за европски бренд који ствара нема ни количине ни квалитета у Србији. – Увек имамо простора да складиштимо 150 тона сировине, да се не деси да останемо без ње, а да смо везани уговорима. У овом послу је увек изазов наћи најбољу сировину, која уз своја својства мора да одговори на захтеве тржишта, што значи да се мора наћи сировина која је увек истог високог квалитета, без обзира на велике количине.
Само квалитет ствара бренд
Бити одговоран и вредан, то је за Грегора Губеринића најважније. Додаје и да је био у право време на правом месту а то се не постиже седећи у фотељи… Знао је да се не може такмичити с великим месним индустријама у свим производима, али је и препознао да треба бацити акценат баш на чварак и довести га до савршенства.
– Сви су чварке сматрали за нуспроизвод, као стоти или сто педесети производ у палети, сви су правили кобасице или пршуте, а оно масноће која им је остала, топили су у чварке… А ми чварке правимо од првокласне масноће, коју увозимо баш због производње чварака, и у томе је разлика!
Од идеје до реализације је велики пут, каже Губеринић, одговарајући на питање које особине треба да красе правог предузетника.
– Ја сам дошао на идеју али, да бих је остварио, требало је много труда, храбрости, ризика, великих одрицања. Не верујем да се нешто велико може створити само радом од осам до четири. Увек легнем размишљајући о мојој фирми, а тако се и будим. Најважније је било од свога производа направити бренд, али то је немогуће ако немате квалитет. И зато сваког јутра кад дођем у фирму, ја одлазим право у погон да проверим да ли су чварци од јуче онако добри како би морали бити. И тако свакога дана!
