Биомаса се користи на различите начине и игра важну улогу у енергетици, пољопривреди, индустрији и заштити животне средине. То је биолошки материјал који потиче од биљака, животиња или микроорганизама.
Може се користити за производњу енергије путем различитих процеса. На пример, биомаса се сагорева у термоелектранама како би се произвела топлотна и електрична енергија. Такође, биомаса се може претварати у биогас кроз анаеробну ферментацију и користити за производњу електричне енергије и топлоте. Биогас се често добија из органског отпада, као што су стајњак, отпад од хране и биљни остаци.
Биомаса се може употребити за производњу биогорива која се могу користити као алтернатива фосилним горивима за транспортна средства. Примери биогорива укључују биодизел, који се производи из биљних уља, и биоетанол, који се добија из ферментације шећера и скроба. Такође, користи се у пољопривреди за производњу хране и сточне хране. Биљне културе, као што су житарице, воће и поврће, представљају облик биомасе који чини основу људске исхране. Користи се и као сировина у индустрији за производњу различитих производа. На пример, дрвена биомаса се користи у производњи папира, грађевинских материјала и намештаја.
Употреба биомасе као извора енергије може допринети смањењу емисије штетних гасова и ублажавању климатских промена, посебно када се користи као замена за фосилна горива.
Биомаса је највећи потенцијал Србије у области обновљивих извора енергије, али још увек није довољно искоришћен или се експлоатише уз велико расипање енергије. Наша земља још није увела подстицаје за грађане који се опредељују за овакву врсту грејања, а ни биомаса није почела да се користи у већој мери у српским топланама. Ипак, предузимају се кораци да се уреди и развије тржиште, попут израде правилника који ће гарантовати квалитет производа од биомасе или уређаја за њено коришћење.
У Србији настане око 12 милиона тона биљних остатака годишње, али само трећина може да се користи за производњу енергије због одржавања земљишта, док се сточни фонд као потенцијални извор биогаса углавном смањује.
Удео дрвне енергије у укупној финалној потрошњи у Србији у 2014. био је 15,1 одсто, тј. да је тај енергент био трећи према потрошњи, после нафте и њених деривата и електричне енергије.
У Србији се годишње потроши 7,8 милиона кубних метара дрва у енергетске и друге сврхе, од чега 81 одсто у домаћинствима, а 1,1 милион домаћинства у Србији користи дрво као главни енергент. Ипак, начин који није ефикасан. С друге стране, у последње време расте потрошња дрвне биомасе, јер је реч о исплативом и погодном енергенту, и она се много користи за производњу пелета, сечке и дрвног угља.
Србија касни за земљама у региону и у коришћењу биомасе. Процењено је да се сваке године произведе укупна количина од 12,5 милиона тона биомасе у Србији, од чега у Војводини 9 милиона тона (72 одсто).
Од ове количине, једна четвртина биомасе може да се користи за заоравање или као простирка за производњу стајњака ради повећања плодности земљишта, друга за производњу сточне хране, трећа за производњу топлотне енергије и преостала четвртина за остале сврхе.
Од укупне количине биомасе намењене у топлотне сврхе од 2.794.000 тона, може да се уштеди еквивалентна количина од 948.600 тона екстралаког уља за ложење. Иста количина дизел-горива троши се у целокупној пољопривредној производњи у Војводини.
Важно је напоменути да, иако биомаса може бити одржив и еколошки прихватљив извор енергије, њена употреба захтева пажљиво планирање и равнотежу како би се избегли негативни ефекти, као што су конкуренција са производњом хране, сеча шума и губитак биодиверзитета. Управљање биомасе захтева одржив приступ како би се обезбедила равнотежа између њеног економске користи и очувања природних ресурса.
И. Р.
